Početak dela
Piesnik piesnima
Isprazne me piesni, kad vas tko upita
tko s vami tač biesni i toli mahnita,
rec'te mu : jedan lud u mlada sva doba
ne znajuć' što je trud, ne misleć' do groba ;
ispraznos' da mu moć da bude kazati
ljuvenu svu nemoć, ku bi im'o tajati.
San, grlo, pitje, las piesni mu gojiše,
oni im daše vlas' i krila staviše.
Eto se kaje sad, nu time ne vrati
toj brieme on nikad ke ludo potrati ;
er tašte za piesni ne ima platu inu
neg' samo boljezni za svoju krivinu.
I pozna najposlie da liepos' taj mila
u sebi drugo nije neg' zemlja i gnjila.
Skladno ti te narav mila
Skladno ti te narav mila,
o ljubljena ma diklice,
sviem priličnu satvorila
cvietku liepom od ružice !
Kraljica je ona od cvietja,
ti si kruna svieh gospoja ;
na je ures od prolietja,
prolietje je mlados' tvoja.
Pod veseliem rumenilom
ona ljute drače krije,
pod prilikom ti primilom
srce od lava, ćud od zmije.
Nju vietrici tisi i blazi
i podzorne rose goje,
tebe moji vrući uzdasi,
jaoh, i grozne suze moje.
Danu dzora nju otvori,
a večer je pak povene,
tva je liepos' liepa o dzori
a k večeru liepša zene.
Nemoj se čuditi, izbrani cviete moj
Nemoj se čuditi, izbrani cviete moj,
jer želim viditi veseli pogled tvoj ;
er sunce s istoči ne svieti vik meni,
neg' drazieh od oči pogledi ljuveni.
Zamani prolietje donosi za mene
pridrago toj cvietje, ružice rumene,
er me su ružice mlađahna zanile
ke zdrži tve lice i usti primile.
Tiem, dušo ljubljena, svrni mi pogled tvoj
ki je dzora rumena i bieli danak moj.
Ili mi, gospoje, me srce povrati
Ili mi, gospoje, me srce povrati,
ili mi toj tvoje za uzdar htiej dati ;
er mlados' ma vene neredno i prieko
čim oba od mene stoje mi daleko.
Nu ako ku imaš, jaoh, iskru milosti
ter boles' ku primaš s me tužne mladosti,
nemo' ih, gospoje, razdielit' neredno,
neg' moje i tvoje daruj mi ujedno.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
