Sablja-momče, cvet-devojče je srpska ljubavna pesma u stihu. U dijalogu prati dvoje mladih, Sablju-momče i Cvet-devojče, njihovu ljubav, bolest i zavet koji jedan drugome daju. Vredi je slušati zbog ritma, topline i dramskog dijaloga.
Sablja-momče, cvetdevojče Ljubilo se dvoje mladih, Sablja-momče, Cvet-devojče, Za godinu i za drugu, I za treću do uskrsa. Kad svanule bele Cveti, Razbole se Sablja-momče, Dvori njega Cvet-devojče, Zalaže ga ponudama, Sa nerandžom i limunom, Morskim grožđem i smokvama
Preko mora uzabranim. Al’ besedi Sablja-momče: „Zalud muka, Cvet-devojče, Zalud nega i ponude, Ja ti neću preboleti. Eto ide strasni petak I velika subotica; U petak ću umrijeti, Subota će oglasit me A nedelja sahraniti. Samo da mi prije smrti Jedno dâ se uzaznati: Ko će tebe zaiskati, Kom’ li ćeš ti ruku dati.” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’ udati. A suviše, evo ti se Ja zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, i očinim blagoslovom —” Progovara Sablja-momče: „Ne kuni se, Cvet-devojče, Zaklećeš se, udaćeš se Pa ćeš dušu ogrešiti. Nego čuj me, Cvet-devojče: Evo tvrdu reč ti dajem Da ću ti se junak javit Onog dana kad se venčaš U po prve tvoje noći. Kad prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti javiti se.”
Readnara
