Jeđupka

Početak dela

Andrija Čubranović
Jeđupka

Višnji
gospod,
gospodične,
čestitijem
vas vencem
kruni
i želinje
vaše
ispuni,
er ste
suncu sve
prilične.
Od ovih smo,
gospo,
strana,5
otkud
žarko sunce
ističe:
kletva
hoće, svit
protiče
da ne
imamo
vigdir
stava.
Niti
smijemo na
'ednom

mjesti
božjom
kletvom da
stanemo;
gdi
noćimo, ne
svanemo,
er nas
pričnu crvi
jesti.
Jur dva dela
segaj svita
izvili
smo od tej
strane
radi naše
brižne
hrane
jak cić
medna pčela
cvita,
i primili,
gospo, u
putih.
probijući
strane i
luge,
mnoge
brige, jade i
tuge
cića
zviri tuj
priljutih,

i cić guse,
od ke riti
ne dadu
mi grozne
suze,
misleć
tužni što
mi uze,
spomena
me čini
mriti.
Imah sinke
do četiri,
svaki
biše kako
rusa!
Dančula
mi odni
gusa,
ka me u
san jošte
tiri;
prid kom
biguć
planinhvojke
bile mi
su brašno
hode
i poskupo
hladne vode,
ja trim

čedom dajuć
dojke.
S kima k
moru
pripadosmo
za
pribrodit
sinje more,
pri ner
gusa dojde s
gore35
brodaru
se svi
dadosmo.
I brodeći
Alivera
ištom ne
bi vaj na
broju!
iz
korablje
ljubi moju
zani
vihar od
sjevera.40
A Eleza moju
diku
za
brodidbu
podah tužna:
lele!
lele! veomi
ružna,

da ne
osušu ličca
viku.
Samo meni
moj Danio
od četiri
jes ostao;
kako
vidiš ubah
mao
ali majci
veomi mio.
Koga sa
mnom, gospo,
obdari
i ljubavi
tve nadili,
—
tako te
bog ne uhili
od
najdraže
tvoje hari!
—
ve čim
stanje me
dostoja,
da
velikos
tvoje slave,
er
dostojiš
vrhu glave

krunu
nosit svih
gospoja.
A hoću ti
bez varčice
čes i
sriću
kazivati,
tako mi se
majkom
zvati,
moja gospo
i carice!
Prvoj
gospođi
Ali hvala
gospod bogu,
moja kito
od ružice,
jur ćeš
parjat sve
tužice
i ščekati
sriću mnogu,
koju veomi
veće
žudiš
nego da si
caru lada,
i kojoj si
veće rada

Nastavak slušaj besplatno