Pesme ljubavi i smrti (1929) Jovana Dučića zbirka je pesama u kojoj se prepliću ciklusi o ljubavi, smrti, Bogu, ženi, čežnji i prolaznosti. Dučićev misaoni i muzikalni stih osluškuje unutrašnja stanja, lepotu i tihu dramu srca. Vredi je slušati zbog profinjenog izraza i emotivne dubine koja spaja intimno i metafizičko.
Jovan Dučić Pesme ljubavi i smrti (1929) Prijatelju Slobodanu Jovanoviću
Jovan Dučić Pesme ljubavi i smrti (1929) HIMERA Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I otvaram srce nekom koga nije; Duša mi je puna mračne harmonije, Kojoj nikad nisam saslušao zvuke. Prostore sam prazne naselio sobom, I rasuo sebe, kȏ orion sjajan, U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan; I živim nad strahom i lebdim nad dobom. Od istine sam strašniji i veći: Niti me što vređa i niti što boli. Moja žudna duša neizmerno voli; I svaki moj korak, to je korak sreći. Počnem jutrom onde gde večerom zasta, Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti; I moj dan bezmeran ushićeno sviti, S pesmom jata bolno raspevanih lasta. I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju. I tako, pun tamne neviđene vere, Idem kobnom stazom što je uvek ista — Kȏ zlokobno sunce, dok u meni blista Nasmejano lice večite Himere.
Jovan Dučić Pesme ljubavi i smrti (1929) SRCE Moje tamno srce, to je deo svega — Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno međ svima, Jedan gromki eho ćuti u dnu njega. Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima. U zalazak zvezda iznad tamnog huma, Kroz san poju ptice u dubokoj seni; A bezbroj se gnezda odzivlju u meni, I tragični odjek zamrknulih šuma. . . I to zvučno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve će da se raspe. Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko. . . I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje. . .
Readnara
