Početak dela
Koji čtiš sej pjesni
Koji čtiš sej pjesni, molim te veselo,
tako ti ljuvezni, veseli tve čelo.
Ako što zađoh ja, ne prija' tužicu,
odvrzi draču tja, a vazmi ružicu.
Toj li jur sad bolje ti moreš, ti tvori;
oto ti jur polje: što umiš, govori.
A meni jur kosti prigrizat, čuj, nemoj,
da još tej gorkosti ne ćutim uz trud moj.
Ako je ispovis svaku zled ka čisti,
ima bit moja svis jakino snig isti;
jer što ja satvorih ljuveno upotaj,
svakomu otvorih, i zatoj zovu vaj.
Molim se togaj rad, tko pozna ljuven trud
da bude sa mnom sad ljuveni kajat blud;
er viđu ovi svit jakino kratak san
i kako ljetni cvit, ki trpi čas jedan.
Zoviješe zora dan a slavno prolitje
travicu drobnu van, zelen lis i cvitje,
ja kad bih uhićen od ove gospoje,
ke obraz nakićen u slavi vas poje.
S jutra, dim, na prozor pogledat općah ja,
ter tada moj pozor u taj čas pozri tja:
meni bi viditi još lipšu ner vilu
gospođu sjediti u rušcu pribilu.
Vidiv me ka hrla vaze trak i kosu
niz bijela ter grla kosice sve prosu;
na čelu ostavi dva prama od zlata,
ostalo sve zavi okolo, dim, vrata,
da kosa ne vitri, u kojoj do mal hip
rukami zahitri na glavi venčac lip;
ozriv se jak jelin ter ončas pođe tja,
ter gorči ner pelin i čemer ostah ja.
Perenu strilicu obrati u milos
Perenu strilicu obrati u milos,
ka nosiš pri licu od sunca svu svitlos;
er me je ljubezan stavila u nemoć,
ljuvenu boljezan trpeći dan i noć.
Razbi se po meni, gizdava gospođe,
taj nalip ljuveni, na srce da pođe;
ako mi ne daš lik, život mi ć zatajat
ter neć moć vas svoj vik prirok taj iskajat.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
