Kako čuh da pođe gospoja na zelen

Početak dela

Kako čuh da pođe gospoja
na zelen

Kako čuh
da pođe
gospoja na
zelen,
po slijedu
gospođe
otidoh jak
jeljen,
zašto bîh
stanovit da
ću bit
darovan,
da ću bit
darovit,
kad nam se
zgodi van.
I toj će sve
biti; tko će
znat
počekaj,
ter lijepo
ljubiti
čuvaj se,
čuj, ne kaj,
kako ja
vil onu, lik
željnoj

mladosti,
ka čini da
tonu u
rajskoj
sladosti.
Ar sama
gdi stoji i ja
bih
osamljen,
rih: ovo t'
nastoji da
ne grem
zamamljen.
Tcr kad
me oćuti,
oćutih
razgovor,
10
zač pođe
sviv skuti
ter sjede
prid svoj
dvor.
Još kako
sunačee
pozri me
nje mlados,
zatoj me
srdačce
uzbijesni za
rados;
ar oči nje
slavje

puštaše tuj
kripos,
da jedva
za zdravje
uprosih nje
lipos, - 15
toli me
zamami on
pogled
obični,
a zani
kosami ka
zlatu
prilični.
Nu lipos
nje mene
slobodna
satvori,
kad
slatko
rumene
svoje ust'
otvori,
ter zače
raznašat
kosice niz
čelo, 20
a mene
uprašat iz
glasa
veselo,
govore
nje slava

ovu rič
gizdavo:
"Ovo sam
ja zdrava,
da jes' li ti
zdravo?"
Da svak
zna, ovo
kad od nje
ja usliših,
ljuvene
želje tad za
rados
utiših, 25
razmišljav
još rekoh:
"Gospođe,
ja sinoć
kroz tvoj
dvor
protekoh,
mneći te
vidit moć."
Kada rič
ovu rih,
istom se
zabi sva,
plamenkom
ter uzrih
nje ličca
obadva;
zač birek
požali nje

ljepos
skroveno,
er se tuj
sastali
nismo jur
ljuveno.
Zatoj mi,
znaj, reče:
"Tadaj me
san dobi,
ter ti se
ne steče
vidit me toj
dobi;
nu mi
rec' Boga
dil i daj mi
odgovor:
da što si
ti činil, kad
minu kroz
moj dvor?"
Ja hotih
tada rit:
"Lipos je
tva uzrok
da nitko
ondi prit ne
bude na taj
rok;"
cjeć togaj

skroveno
satvorih
njoj odvit,
pak
rekoh
ljuveno:
"Ostani
zbogom,
cvit!"
Još ona
procini da
nije stat
veće, 40
ter
poklon
učini, "Pođ'
zbogom"
veleće.
Nad tim
se rastah
ja, pozire
svaki hip
da vidim
gdi nje sja
sunačcem
obraz lip;
ter inud
nego prî
onda put
vazeh ja:
zatoj
mni, kad
uzri, da ću

Nastavak slušaj besplatno