Početak dela
Eto se govori, da višnji s nebi
sgar
Eto se govori, da višnji s nebi sgar
Eto se govori, da višnji s nebi sgar
i parav ne stvori zamani niednu stvar,
a ti hoć', gospoje, da stoje zamani
lieposti tej tvoje, kiem srce me rani.
Tako se naravi, tako se višnjemu
tvoj ures gizdavi opire u svemu.
Kolik grieh tva dika čini toj tvoreći,
nije toga jezika, da može izreći.
Da koli (?) vrieme jes; ne brani cieć togaj
uživat' tvoj ures, ki resi vas sviet saj.
Er kad se strajati mladi dni man budu,
tad ćeš se kajati po šteti zaludu.
Daleče ovakoj nesreća kad moja
stavi me na plač moj, ne čuje gospoja.
Srce mi ko zlatiem prami ona saveza.
Reci joj, što patim š nje draga uresa,
ti si š njom svaki čas, skaži joj me vaje,
i kako zli poraz bez nje me skončaje.
Ako bi ne htila, vajmeh, toj slišati,
hoteé bit' nemila, rieč veće ne trati,
neg samo sve cvili, dokle se prigodi,
da nas jur pomili, i truda slobodi.
To li se smiliti ona, joh, ne bude,
odluč'no umriti za uteć' tej trude.
Er vele jes bolje jednome smrt podniet',
ner imat' nevolje, ter sto krat na čas mriet'.
Poraz taj, cvjete moj, ki svak
čas ćutim ja
Poraz taj, cvjete moj, ki svak čas ćutim ja
Poraz taj, cvjete moj, ki svak čas ćutim ja,
kad svietli pogled tvoj na oči me ne sja,
hrlo bi kroz svu moć pokonji dao mi cvil,
naredba sgar pomoć, da mi ni' dopustil'.
Lieposti er tvoje u mojoj spomeni
kreposno vik stoje, moj cviete rumeni,
ovako od tebe ter dalek' stojeći,
mnim te imat' kon sebe na tebe misleći.
Raj bi se mogla zvat' misli tej privara,
da hoće takoj stat' i da me vik vara,
. . . . neg se ja stavim u brzo, er sam sam,
cvileći ter pravim: zač sebi smrt ne dam?
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
