Početak dela
(1 pesma)
Pisac: Branko Radičević
(1 pesma)
(1)
Golemo je pusto mesto,
Kuće lepe i visoke,
A dućani svud učesto,
Da napariš željne oke,
Isturili srebra, zlata,
Svile, svite sve na vrata.
2.
Po ulica kameniti
Svuda silan narod grnja:
Crni, beli, ponositi,
Suvi, tovni, puni prnja,
Zdravi, kljasti, goli, bosi —
Svakog nekud đavo nosi.
3.
Tu ćeš naći okićeni
Lepi moma, lepi snaša,
Ima nešto i pošteni,
Al' najviše seka-daša:
Il' za novce, il' onako,
Al' su daše svakojako.
4.
Nasred grada kula vita
Podigla se ća do neba,
Kraj nje crkva ponosita,
Za molitvu kako treba,
Divno čudo od kamena,
A povazdan otvorena.
5.
Tu dolazi stara baka,
Da joj greje Bog oprosti;
Tu dolazi moma laka,
Pa se moli u milosti,
Da joj brže pošlje drago —
Da će doći, zna zanago.
6.
Napolju se milost poče
Kraj dućana na ulica,
U crkvi se tuna roče
Željan momak i deklica,
Dokle jedno od nji dvoje
Vrag ne primi među svoje.
7.
Pet udari posle podne,
Skoro prazna crkva sveta,
Nuto jedne mome zgodne
De u crkvu pravo šeta;
Ode klupi, tuna kleče,
Prekrsti se, šta l' je peče?
8.
Ala, braco, samo gledni,
Nije l' tako kâ sam rekâ:
Sve ka vrati gledi jedni,
Nije l' kanda koga čeka;
A to ko će drugo biti
Nego kakav kicoš viti?
9.
Nit' je tako dugo bilo,
Al' sekira u med pade,
Uđe jedno momče čilo,
Po klupama gledat stade;
A tek što ga moma spazi,
Prekrsti se da polazi.
10.
Usta, ne kte oklevati,
Ka dragome svom poita,
Pod ruku se njemu lati,
„Pa kako je?“ još zapita.
A on reče: „Nikad bolje!“
Pa sa dragom ajd' napolje.
11.
Curi beše ime Liza,
Lepotom je Bog nakiti,
Odnekud je tu izbliza,
Tu šešire uči šiti;
A da l' čini ovo samo,
To zasada još ne znamo.
12.
A momak je odnekuda
De su ljudi kao vuci,
Pod oružem idu svuda,
Da i vidiš: kô ajduci;
A nošnja im skoro taka
Kao što je u Turaka.
13.
Zato iz svog zavičaja
Ovamo se mlađan slomi,
Da sred bolji običaja
Srce svoje pripitomi,
Da na pustu sebi slavu
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
