Izabrane pesme Dušana Vasiljeva zbirka su lirske poezije u kojoj se smenjuju motivi jeseni, prolaznosti mladosti, smrti i čežnje za zavičajem. Pesme odišu muzikalnošću i tihom setom, a slušanje otkriva tanano prelivanje unutrašnjeg nemira i banatskog pejzaža.
Septembar Danas je zrak još topal i čist, i sunce danas još snažno greje. Al' ispod streje već češlja perje lasta. Danas je zrak još topal i čist, ali u šumi, sa jednog hrasta, pao je prvi žuti list... Dušan Vasiljev
Saznanje Da će Mladost brzo proći, mi znamo, ko ljubav prva, plava, ili ko vetrić, kad nam preleti iznad glava, bez želje da se vrati. Ili kao mašta, kad se zaigra smelo, i misliš sve da si snivo. Mi znamo da je Leto doba što sve pozlati svojom zrelom, otmenom tugom. Zar nije srećan onaj ko za gustim maglama plače, ili što je nebo sivo? Znamo i to da je neizbežna posle leta nesanjana Smrt: Sve u nama ućuti i čeka... i čeka... . . . . . . . . . . . . I proleti Jesen . . . . . . . . . . . . I zaridaju žene . . . . . . . . . . . . Lišće na drveću od straha požuti, a Život u nama počne da vene... Dušan Vasiljev
Odbegla duša U oku sa sjajem munja lutalica, i kao sa nadom iznenadnom gostu; sa setom oblačnih banatskih bubalica o Uskršnjem Postu, nogu lagano pred nogu mećem, i ljude koje na putu srećem, pitam za moju odbeglu dušu. Ja ne znam šta joj bi da pljune na banatske ambare pune, i onda da uteče, kada smo zadovoljno svako veče, slušali raskošne pesme kakve samo kod nas rode! Znam da se nije zaželela hladnih šuma i beskrajne vode gde nema huke, bola i straha od guste, crvene krvi u vrenju, - kao ovde, kod nas, gde ipak svi ljudi osede u poštenju. Najposle, meni i sada je dobro. Duše, istina, nemam; al' imam beskrajno banatsko polje gde rodi zlato, strast i pesma, i gde veselje ide do srži; gde sunce sve grehe sprži, i svi ostanemo uvek čisti. Ha-ha-ha-ha! Zar meni ovako nije bolje?... Dušan Vasiljev
Readnara
