Čovek peva posle rata je ekspresionistička pesma Dušana Vasiljeva. Uznemirenim glasom govori o čoveku koji je prošao rat, nosi ožiljke gubitka i razočaranja, a ipak traži svetlost i jutarnju rosu. Vredi je slušati zbog snažnog antiratnog tona i iskrene slike ljudske ranjivosti i saznanja.
Čovek peva posle rata: lirska pesma — kratak sadržaj i tema
Književni rod i vrsta
lirika, refleksivna pesma
Mesto i vreme radnje
Posle rata; mesto nije navedeno.
Tema
Pesma govori o duhovnom stanju čoveka koji je preživeo rat, o njegovom razočaranju, poniženju i izgubljenim snovima. Izražava čežnju za čistotom – za zrakom, mlekom i belom jutarnjom rosom – i saznanje da je on Čovek.
Ideja
Posle ratnih strahota i poniženja čovek spoznaje svoju ljudsku vrednost; ne traži plen ni bogatstvo, nego samo ono najjednostavnije i najčistije u životu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Lirski subjekat kaže da je gazio u krvi do kolena i da više nema snova. Sestra mu se prodala, a majci su posekli sede kose. U mutnom moru bluda i kala ne traži plen, nego je željan zraka, mleka i bele jutarnje rose. Smejao se u krvi do kolena i nije pitao zašto; brata je zvao dušmanom i kliktao dok se u mraku jurišalo. Danas mirno gleda kako njegovu željenu ženu grli gubavi bakalin i kako mu raznosi krov nad glavom, i pita se da li mu nedostaje volja ili snaga da mu se osveti. Do juče je pokorno sagibao glavu i ljubio sram, a danas zna svoju pravu sudbinu: on je Čovek. Ne žali što je preživeo crvene godine klanja, jer su mu donele sveto saznanje, iako ga je ono upropastilo. Na kraju traži samo još šaku zraka i malo bele jutarnje rose, a ostalo prepušta drugima.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Čovek peva posle rata Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova. Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala ne tražim plena: Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao: zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam, kad se u mraku napred hrli i onda leti k vragu i bog i čovek i rov! I danas mirno gledam, kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli i kako mi s glave raznosi krov, – i nemam volje – il nemam snage? – da mu se svetim. Ja sam do juče pokorno sagibo glavu i besno sam ljubio sram. I do juče nisam znao Sudbinu svoju pravu, ali je danas znam! Oh, ta ja sam Čovek! Čovek! Nije mi žao, što sam gazio u krvi do kolena i preživeo crvene godine Klanja radi ovog svetog Saznanja što mi je donelo propast. I ja ne tražim plena: Oh, dajte meni još šaku zraka i malo bele, jutarnje rose – Ostalo Vam na čast!
Readnara
