Početak dela
Vladimir Vasić
Drugovima na rastanku
Drugovima na rastanku
Zašt' ne sijaš, o sunašce jarko,
Zašt' ne sijaš kao i dojako,
Zašto toneš u to sinje more,
Zašt' na čelu kupe ti se bore,
Zašto drkćeš kad zločinac nesi?
Sini, bajno, te svetlost rastresi!
Al' ti ćutiš kao ponoć nema,
Hej, nekuda obraz ti se sprema,
Sijaš tužno kao samrt pusta
Kad obleće oko mladih usta;
Sijaš tamno, zahodu se spremaš,
Ka' da nikog ko te voli nemaš.
Hej, čitam ti iz te tužne zrake
Što je pusti meni kroz oblake,
Čitam da te velja tuga mori, —
Ta i meni od nje srce gori!
Gasi zrake u crne oblake,
Gasi, beži, ne u vale jake,
No snu tihom u postelje lake;
Spavaj mirno i sanom se krepi,
Da pozdraviš sutra danak lepi,
Spavaj, idi, o svetilo neba,
Putuj samo, meni noći treba.
Ka' noć mračna mračno mi je srce,—
Tako, tako sakri tvoje lice,
Ostavi mi noć mračnu,
Ja ne trebam tu toplotu zračnu.
Dugi zbori, divni razgovori,
Ljubav čista kakvu tek Bog stvori,
Jedno srce, a i misli jedne,
Jedne želje, a i jedne nade
Grlile su dušice nam mlade.
Oh, ta ništa na ovome svetu,
Od ljubavi ništa bolje nije,
Mlado srce, čista ljubav gdi je,
Tu je život u najlepšem cvetu.
Ljubismo se kao braća draga,
Ljubismo se, grlismo se dosta,
Mlado srce i mlađana snaga
Beše u nas, — ali sad šta osta?
Ništa drugo do uspomen pusta!...
Zašto tužim i zašto sam tužan,
U ljubavi kada nesam sužan?
Zašt' sam setan i setnoga lica?
Zašt' da tuga tajna me golica?
Zašto mi je pomrčao danak?
...Zato, zato: đački je rastanak.
Evo noći, evo je se stvara,
Oj, evo je da me razgovara,
Evo noći, evo, ona tu je,
Ona dođe da me omiluje!
Pa pogledaj i mesec se javlja,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
