Početak dela
Zamena
Pisac: Radoje Domanović
Mučno da bi bilo koga u okrugu, naročito od starijih ljudi, koji nije čuo za Milutina Pervizovića. Dovoljno je reći samo gazda-Milutin, pa bi već svaki znao o kome je reč.
On je živeo u jednom selu što leži u prisoju Rudnika.
Bogatstvu njegovu nema ravna u celoj okolini, a poštenju i hrabrosti još i manje. Mnogi su ga voleli, a bilo ih je te ga mrze; ali ne bejaše nijednoga što ga ne bi poštovao. Sama pojava njegova nagoni čoveka na to.
Visok, stasit, pleća širokih, a glava srazmerna ostalom telu, uvek ponosno uspravljena na snažnom vratu. Veliko, široko čelo, od kog se odvaja nos sa jedva primetnim ugibom u povijama, a na sredini je nešto više ispupčen; guste prosede veđe, sa dugim dlakama, mešaju se sa trepavicama, a ispod njih crne oči pune sjaja; gusti prosedi brci pokrivaju gotovo usta i padaju do ramena. Bradu je brijao. Na licu svaka crta oštro određena. Ceo izraz pokazuje stalnost, odlučnost i hrabrost, a uz to poštenje, dobrotu i iskrenost. Na licu nema ničeg neodređenog i nejasnog, već s njega bi mogli čitati dušu, kao iz knjige.
Odelo je na njemu turskog kroja, a od najbolje čohe.
Pogledajte ga na ulici: korača lagano, krupnim koracima, ponosno ispravljen, a prati ga uzastopce veliki pas Lorda, bez koga ne bi išao ni peške, ni kad jaše. U ruci nosi dugačak čibuk sa ćilibarom na vrhu.
Za dobra konja i oružje dao bi sve što ima. Uvek jahaše besne i silne pastuve. Milina ga na konju pogledati, naročito na nekakvom Brnjašu.
Kakva je tek oprema, jahaća?! Uzda sa raskošnim svilenim kićankama; sedlo tursko, a preko njega čulton od najbolje čohe, izvezen zlatom i okićen bogatim resama; o unkašu srebrnjaci pištolji u kuburama, čohom opšivenim, a po čosi izvezeno zlatom. – Besan konj rže i podigrava zečki, maše glavom, i baca penu, a na njemu zamislite
Milutina, ovakvog kao što vam ga opisah, pa čik se uzdržite, a da
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
