„Danga“ je satirična pripovetka Radoja Domanovića o građaninu koji se predstavlja kao uzoran i poslušan, a zatim prepričava nemirni san. Kroz duhovitu priču o svakodnevnoj servilnosti i samozadovoljstvu, delo osvetljava društvene slabosti i ljudsku sklonost da se povinuje moći. Vredi je slušati zbog oštrog humora i pitanja o ličnoj odgovornosti.
Radnja se odvija u snu, u nepoznatoj zemlji i velikom mnogoljudnom gradu, u neodređeno vreme.
Tema
Satiričan prikaz društva koje dobrovoljno prihvata poniženje i ropski žig kao čast, uz lažno junaštvo i rodoljublje.
Ideja
Pisac ismeva poltronstvo, kukavičluk i spremnost ljudi da se hvale podnošenjem sramote umesto da se bore za slobodu i ljudsko dostojanstvo.
Glavni likovi
pripovedač — Valjani građanin iz Srbije koji u snu dospeva u nepoznatu zemlju i posmatra žigosanje, a na kraju i sam želi da se istakne.
mehandžija — Dobrodušni građanin nepoznate zemlje koji ponosno objašnjava običaje i smatra žigosanje čašću.
Kolb — Stariji kandidat za predsednika zbora, hvaljen jer su ga velikaši često jahali.
Talb — Drugi kandidat za predsednika zbora, tokom žigosanja se dere, pa ga okolina prezire.
Kleard — Mladi ugledni građanin izabran za predsednika zbora, obećava, ali se obrukava jer zastenje pri žigosanju.
Lear — Građanin koji traži da mu udare dva žiga i ne pušta glas, pa postaje narodni junak.
starac — Stogodišnji iznemogli starac koji se usprotivi žigosanju i biva napadnut kao kukavica.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pripovedač, miran građanin, zaspi i u snu dugo luta, dok ne stigne u nepoznati veliki grad. Na pijaci se okupio narod jer je kmet naredio da se svim građanima na čelo udari žig. Mehandžija mu objašnjava da kod njih upravlja kmet s pandurima i da se građani ponose poslušnošću; čak smatraju čašću kada viši pandur jaše uglednog građanina. Na zboru biraju predsednika. Ističu se kandidati Kolb i Talb, ali izabran je mladi Kleard, jer ga je kmet nedavno jahao. Govornici hrabre narod da junački podnese bol i žig, pozivajući se na slavne pretke. Jedini se usprotivi stogodišnji starac, ali ga masa napadne i umalo ne ubije. Sutradan se svi guraju pred sudnicu da što pre prime žig; mnogi jauču ili stenju. Kleard se obrukava jer zastenje, dok Lear prima dva žiga ćutke i postaje slavljeni junak. Pripovedač, ponesen srpskim ponosom, pojuri pred sudnicu i traži da mu udare deset žigova. U trenutku kad mu činovnik prinosi žig, on se trgne i probudi. Prekrsti se, čudi se snu i pomalo mu je krivo što san nije dovršen.
Motivi
Ropski žig — Kmet naređuje da svim građanima udare žig na čelo, a oni to poniženje prihvataju kao čast i probu junaštva.
Lažno junaštvo — Junaštvom se proglašava ćutljivo podnošenje žiga, dok se prava hrabrost i otpor, kao kod starca, odbacuju.
Poltronstvo — Građani se klanjaju do zemlje i smatraju čašću kada viši pandur jaše uglednog građanina.
Vlast i poslušnost — Zemljom upravlja kmet sa svojim pandurima, a mirni i valjani ljudi ističu vernost i poslušnost.
Narodna sujeta — Lear zbog dva žiga bez glasa postaje slavljeni junak, pa pripovedač iz sujete traži deset žigova.
San kao okvir — Pripovedač događaje doživljava u snu i budi se upravo kad mu činovnik prinese žig.
Važni citati
„To je usluga otadžbini koju ne može i ne ume svaki narod da ceni!”
Mehandžija njome poniženje i jahanje građanina pretvara u navodnu patriotsku vrlinu.
„Svaki pravi rodoljub, svaki koji želi da se pleme ne obruka pred svetom, podneće bol junački i muški.”
Kleardov govor otkriva licemerje jer se pristanak na žigosanje predstavlja kao rodoljublje i čast.
„Udarajte deset žigova, a ne samo dva!”
Pripovedač, ponesen sujetom i srpskim ponosom, pokazuje da je i sam podlegao logici u kojoj više ropskih žigova donosi veću slavu.
„Lear, Lear!... To je on! Ono je taj junak što nije jauknuo ni glasa od sebe dao dok su mu dva žiga udarili!”
Ova rečenica pokazuje kako narod slavi kao heroja čoveka koji bez glasa podnosi ropski žig.
Pitanja i odgovori
Kako pripovedač dospeva u nepoznatu zemlju i kada se budi?
Pripovedač zaspi posle večere i čitanja knjige, pa u snu luta mnogo godina dok ne stigne u veliki grad nepoznate zemlje. Budi se u trenutku kada mu činovnik prinese žig.
Ko upravlja zemljom u pripovedačevom snu i kakav odnos građani imaju prema vlasti?
Zemljom upravlja kmet, a posle njega dolaze panduri, koji se dele na više i niže. Građani su ponizni i poslušni, a jahanje građanina od strane višeg pandura smatraju čašću.
Zašto je Kleard izabran za predsednika zbora?
Kleard je izabran jer je mlad građanin koji mnogo obećava i jer ga je sam kmet već tri puta jahao. Na zboru se kao zasluga ceni upravo to što su kandidati jahani i što su ćutke podnosili udarce.
Zbog čega Lear postaje slavljeni narodni junak?
Lear postaje junak jer je tražio da mu udare dva žiga i nije pustio glasa. Zato ga narod dočekuje s poštovanjem, a novine ga obasipaju hvalom i slavom.
Šta pisac ismeva ovom satiričnom pripovetkom?
Pisac ismeva poltronstvo, kukavičluk i spremnost ljudi da ropski žig prikazuju kao čast i junaštvo. Satira se ostvaruje kroz obrnut sistem vrednosti u kome poniženje donosi ugled, a pravi rodoljub je onaj koji ćutke prima žig.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Radoje Domanović
Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena. 'Ajde, da rečem da ja pravim izuzetak od ostalih, ali ne, brate, već sve na dlaku radim što i drugi, a ponašanja sam tako pažljiva da mi nema ravna. Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh, kojim obično svi mi starijeg pozdravljamo.
"Baš mi krv u žilama plemenita, i ništa drugo!" pomislih u tom trenutku i s prezrenjem pogledah na jednog prostaka što baš u taj mah prođe i u nepažnji nagazi ono dugme.
- Prostak! - izgovorim jetko i pljunem pa mirno produžim dalje šetati, utešen mišlju da su takvi prostaci u vrlo malom broju, a neobično mi beše prijatno što je meni bog dao fino srce i plemenitu, vitešku krv naših starih.
Eto, sad vidite kako sam krasan čovek, koji se baš ništa ne razlikuje od ostalih valjanih građana, pa ćete se i sami čuditi otkud baš meni u snu da dođu strašne i glupe stvari na um.
Toga dana mi se nije ništa neobično desilo. Večerao sam dobro i po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao. Ubrzo mi je knjiga ispala iz ruke, pošto je, naravno, ispunila moju želju, i ja sam zaspao kao jagnje s mirnom savešću, jer sam potpuno izvršio sve svoje dužnosti.
Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu.
Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavu putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako bogzna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć,
Readnara
