Početak dela
Idealista (1899)
Pisac: Radoje Domanović
I
Velika pivnica puna sveta. Čuje se samo ono monotono, opšte brujanje različitih glasova muških i ženskih. Svi se pojedini razgovori (a šta se sve tu ne govori, priča i ćaska!) slivaju u taj opšti nerazumljivi žagor, kroz koji vam tek katkad dopre do ušiju poneka reč koju razumete, sem razgovora za stolom gde sedite, a to kelneri, što žurno obleću oko stolova te raznose piće, nadmašaju jakim glasom sve ostale, i izgovaraju kao kakvu komandu u vojsci: „Plaaati… Molim… odmaaah… Čašu piva…“ Pogledajte po gostima: neki se smeju, neki se namrštili, pa žvaću kifle i čitaju novine; neki se tiho i važno razgovaraju; poneki se ljuti što još nije dobio pivo, lupa čašom o sto i gunđa; jedni tek dolaze, i u prolazu se javljaju poznanicima, a drugi oblače kapute i odlaze kući, te se vrata stalno otvaraju i zatvaraju. Sem toga, tu je čitav vašar. Oko vas se stalno motljaju Čivuti sa slanim semenjem, kolačima, ili prodaju sapune, slike, ramove kipove od gipsa, i razne drangulije. A sem njih je tu vazda drugih prodavaca novina, knjiga, lozova, kifli, kobasica, pršuta, ajvara, i čega još ne. Neki od gostiju kupuju, plaćaju, cenjkaju se, drugi opet s dosadom odmahnu rukom i produžuju razgovor.
Za jednim stolom u uglu te velike pivnice sedelo je nas nekoliko. Pred svakim čaša piva, a u ruci novine. Čitavo pola časa nije niko govorio ništa. Pušimo, čitamo, pijemo; novine šuškaraju, i tek pokatšto neko prekine ćutanje, lupi, dozove kelnera; ili neko saopšti šta je pročitao; izmenjamo s vremena na vreme novine, pa se opet svaki ućuti i čita, ne obzirući se na onu opštu vrevu i metež.
— Gle! … Siromah ’ča-Đorđe! — uzviknu jedan od naših drugova,
Marko Simić. Izmače novine od sebe, i zamisli se duboko, gledajući preda se…
Mi svi ostavismo čitanje, i pogledasmo u njega.
On uzdahnu, ćuta još minut-dva, a izgledaše kao da se nečega seća, pa
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
