Vesna

Početak dela

Vesna
Pavle Solarić
GOZBA
savrane pjesme

Sve je drugo kad
nam vesna
prirodu
probudi,
Padne obraz
umertvija, i
prestanu studi.
Vosprjanuvša
Živa hodi,
kolevke
nadgleda,
Doji čada i
razvija, toli
uzrok vreda.
Sjemena se
razgrijana po
utrobam kreću, 5
Pleme pleme,
i koleno svoje
na dan meću.
Zemlja i
zamatorjela
čudi se slučaju,
Se nevjesta
nenevjestna, od
nje ploda čaju!
Tihi dusi
naitijem

svakolika
snube,
Tvorca slovo
svud se čuje: da
se tvari ljube.
Did se krije,
luk naprego, po
novome lišću,
Vreba svašto,
podstrekava k’
življem od sad
biću.
Ložesna se tle
otpiru, čadski
svud vre glasi,
Nije čislu
p’jesak ravan,
nisu glave
vlasi.
S gore žurče
kroz doline, jer
su prošli
trudi.
Potoci ko
rodilnice
brizgajuće
grudi.
Po duvbravam’
ovdje-ondje
zelen se
promalja,
Koje pređe

uranilo drvo
drvu javlja.
Ali je sve
predvarila
ljubičica rana,
Pronirujuć
po holmovi
ispod nagi
grana. 20
Tolika je to
naglost,
naprasita volja,
Vozduh bio
ili voda, gora,
kopna polja,
Gdi si sinoć
omrknuo,
osvanuo nisi,
Kad se zbude
do večera: opet
pitaš, gdi si?
Tu se ne zna,
ili ako više
posla ima, 25
Bilo rano,
kad san pokrov
zemlji tajno
snima,
Kad se prene i s
postelje u
odeždi
vzračnoj,
Sluge svoje,

čase, zove u
pogodi mračnoj.
Kad ustane, i k
njoj stupe
služevnice Ore,
(Mudrac veli
to: Zaora,
knjižnik ime
S’ore), 30
Mi s pastiri i
s’ seljani zoru
našu znamo,
Utrenjujuć’
govjejino
Danicu čekamo.
Jer počemu časi
konje suncu
ponaprežu,
I s ružica
v’jenci Zori Ore
ubor svežu;
Kad se krene
odjevena i
preispeštrena,
35
Rujnoprstne
ruke prostre, da
jošt zatvorena
Neba vrata
žiznodavcu tle
otverze lica,
Proziva se i
praznuje vesela

Nastavak slušaj besplatno