Početak dela
Verter
Pisac: Laza Lazarević
Banja i rat imaju nešto zajedničko: za rat se, naime, čine spreme godinama, a i za banju. U ratu se troši bez računa i istresa se državna kasa nemilice, za banju se takođe potpisuju menice lako kao ljubavna pisma. I u ratu i u banji živi se na parče, i svako gleda da ono malo života - do smrti ili do povratka iz banje - utuče na najrasipljiviji način. Najzad, po svršenom poslu pravi se s prijateljem, odnosno sa ženom ugovor mira, i posle se pristupa smanjivanju plate činovnicima i toalete ženi.
Još ima nešto u banji što veoma naliči na rat, - to je šarenilo.
Vidite, npr., onog profesora Nedića! - Da niste došli u banju, ne biste verovali da ima u svetu takvih ljudi. Čak i u špagu od prsluka naći ćete mu kakav Dodatak Augzburškim novinama ili depešu
Političke korespondencije.
Pa poštar Košutić, koji se pre zvao Popović, ali mu je sam g. ministar na njegovu molbu dopustio da svoje dotadašnje prezime zameni
"svojim familijarnim imenom Košutić", iako on nije imao nikakve familije i Bog zna da li on sam zna gde se rodio. Taj Košutić tako je lepo i bezazleno znao da priča puno ludih priča o kurjacima; o preobučenim carevima koji udaraju svojim ministrima šamare, a kojekakvim protuvama daju zobnice, "zobnice, moj gospodine!", s dukatima i postavljaju ih za velike dostojnike; o nekakom velikom topu u kome sviraju dvadeset, "dvadeset i više Cigana"; o kasama koje, kad probaš da obiješ, zvone, deru se i viču za pomoć. Nije ni sebe zaboravljao u svojim pričama: npr., kako se pere svako jutro hladnom vodom, "a u zimu snegom", jede mnogo paprike i bibera, ustaje rano, i mnogo koješta što je tako sitno kao šljunak kojim su posute aleje u parku.
On se družio, ili upravo nametao za prijatelja poručniku Vasiljeviću, neobično lepom i stasitom čoveku, koji neprestano uvrće brčić i voli da ga sablja sapliće, te je nikad ne pridržava rukom nego je u hodu
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
