„Švabica“ je pripovetka Laze K. Lazarevića iz srpskog realizma. Prati naratora u pansionu u kojem se okuplja raznoliko društvo, a u središtu je mlada Nemica Ana. Kroz svakodnevne susrete i unutrašnje nemire likova, pripovedanje osvetljava ljubav, čežnju i sudbine običnih ljudi.
Švabica: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, pripovetka (epistolarna)
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija u nemačkom gradu, u studentskom pansionu, tokom pripovedačevih studija medicine; pisma su datirana 187... godine.
Tema
Mladi srpski student medicine u nemačkom pansionu zaljubljuje se u Nemicu Anu, ali ga ta ljubav dovodi u sukob s osećanjem dužnosti prema porodici, narodu i budućem pozivu.
Ideja
Delo pokazuje kako lična sreća ne sme biti građena na račun dužnosti prema porodici i narodu, ali i kako predrasude, strah od okoline i kolebljivost mogu upropastiti mlade živote; pripovedač ostaje slomljen, a Ana umire.
Glavni likovi
Pripovedač (Maričić) — mlad Srbin, student medicine u Nemačkoj; osećajan, ali kolebljiv i rastrzan između ljubavi i dužnosti.
Ana — nemačka devojka, siromašna i dobra; spremna je da se odrekne svog imena, jezika i vere zbog ljubavi.
Anina majka — gazdarica pansiona, brižna, ali ne primećuje pravu prirodu odnosa između Ane i pripovedača.
Anin brat — poručnik, nadmen, često govori o ratovima i nemačkoj snazi.
Tumanov — Rus, sustanar i prijatelj pripovedača; dobroćudan, teško govori nemački.
Popesku — Rumun, kalkulator u Ministarstvu građevina; veseo, svira klavir.
Maks — nemački student, podrugljiv i ohol; ponosi se ranama iz studentskih dvoboja i vređa pripovedača kao Srbina, pa posle sukoba s njim napušta pansion.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pripovetka je napisana u obliku pisama koja mladi srpski student medicine šalje svom pobratimu iz jednog nemačkog grada. Živi u pansionu Anine majke i isprva uverava prijatelja da prema Ani oseća samo prijateljsku naklonost. S vremenom provode sve više vremena zajedno: šetaju, igraju dame i micu, on je uči srpski, a ona je spremna da se zbog njega odrekne imena, jezika i vere. Pripovedač je rastrzan između ljubavi i dužnosti prema majci, porodici i otadžbini; u mislima zamišlja Anu u svom Valjevu, gde svet o njima priča, a majka ne razume snahu. Posle sestrinog pisma, punog čežnje porodice za njim, piše sestri i bratu, napola u šali, da sazna šta bi rekli kad bi se oženio Nemicom. Odgovori od kuće i od pobratima odvraćaju ga od te ženidbe, pa čvrsto odlučuje da raskine s Anom. Hladno, kao diplomata, govori joj o „dubljim razlozima“ i porodičnim obavezama. Ana, potresena, kaže da neće sažaljenje i da je on slobodan, pa klone na stolicu. Pripovedač odlazi u Lajpcig. Poslednje pismo piše na drugu godišnjicu Anine smrti: vratio se kući, ali je ravnodušan prema poslu, knjigama i nekadašnjim idealima, a svaki dan triput odlazi u mehanu. Kad primeti da je sestra uzela Aninu sliku, moli je da mu je vrati; sestra mu je daje i brizne u plač, a on sa slikom izlazi napolje.
Motivi
ljubav i dužnost — Sukob između pripovedačeve ljubavi prema Ani i njegove dužnosti prema majci, porodici i narodu pokreće celu pripovetku.
predrasude i strah — Pripovedač se plaši osude okoline i zamišlja kako bi njegovo Valjevo primilo Nemicu, zbog čega beži od braka.
kolebljivost — Junak se stalno koleba između osećanja i razuma, što ga dovodi do raskida i kasnijeg kajanja.
smrt Ane — Anina smrt je tragičan završetak neostvarene ljubavi i uzrok pripovedačeve trajne slomljenosti.
patriotizam — Osećanje pripadnosti srpskom narodu i obaveza prema otadžbini pojavljuju se kao glavna prepreka ljubavi prema Nemicu.
pisma i ispovest — Pisma pobratimu otkrivaju junakova unutrašnja previranja i daju delu ispovedni ton.
Važni citati
„U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija.”
Ovaj uzvik sažima centralni sukob ljubavi i dužnosti prema narodu i porodici.
„Ja sam slabiji i niži od crva.”
Pripovedač ovim priznaje sopstvenu kolebljivost i moralni pad pred raskid s Anom.
„Danas je upravo dve godine dana kako je Ana umrla.”
Ova rečenica uvodi poslednje pismo i otkriva tragičan epilog ljubavi.
„Ona se odriče imena, narodnosti, jezika! I to sve samo mene radi.”
Pokazuje koliko je Ana bila spremna da žrtvuje svoj identitet zbog ljubavi.
„Mišo, - reče ona - to je sve tako neiščekivano, da je ne znam šta da ti kažem. Ja neću sažaljenja. Ti si... vi ste slobodni!”
Anina reakcija pokazuje njeno dostojanstvo i potresenost u trenutku raskida.
Pitanja i odgovori
Kako je pripovetka oblikovana i iz čije perspektive je pripovedana?
Pripovetka je pisana u obliku pisama koja mladi srpski student medicine šalje svom pobratimu. Pripovedanje je u prvom licu, epistolarno, jer se radnja otkriva kroz pisma. Zato je ispovest subjektivna i veoma lična.
Kakav je pripovedačev odnos prema Ani na početku i kako se taj odnos razvija?
Na početku pripovedač tvrdi da je prema Ani samo galantan gospodin i da među njima nema ljubavi. Kasnije počinje da provodi sve više vremena s njom, uči je srpski, šeta s njom i na kraju priznaje da je voli. Njegova osećanja se razvijaju uprkos njegovoj nameri da se ne zaljubi.
Zašto pripovedač odlučuje da raskine s Anom i kako Ana reaguje na to?
Pripovedač je rastrzan između ljubavi i dužnosti prema majci, porodici i narodu, pa zaključuje da njihov brak ne bi bio srećan. On hladno, kao diplomata, govori Ani o 'dubljim razlozima' i porodičnim obavezama. Ana je potresena, ali kaže da neće sažaljenja i da je on slobodan.
Koji se osnovni motiv javlja u pripovedačevom uzviku 'Švabica, sirota, moja mati, Srbija' i šta on pokazuje?
Taj uzvik pokazuje sukob između ljubavi prema Ani i dužnosti prema porodici i narodu. U trenutku strasti pripovedač se seti da je ona Nemica, siromašna, i da ga čekaju majka i Srbija. To je centralni motiv rastrzanosti i nesrećne ljubavi.
Kakva je Anina sudbina i kakav je pripovedačev život posle raskida?
Ana umire, a pripovedač na drugu godišnjicu njene smrti piše poslednje pismo. Vratio se kući, ali je ravnodušan prema poslu, knjigama i idealima, a svaki dan triput odlazi u mehanu. Njegov život je ispražnjen i slomljen.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Švabica
Pisac: Laza Lazarević
Kad sam se polani vratio iz Italije, došao mi je do ruku ovaj rukopis.
Čitao sam ga pod utiscima koji su na me ostavili Pompeji. Kad sam izišao iz Pompeja, pevao sam pesmu „Svja sujeta čelovječaskaja, jelika ne prebivajut po smerti“. Čudnovato da mi se ta pesma vrzla po pameti i posle ovog rukopisa. Još je čudnije što moj saputnik u Italiji, moj prijatelj i redaktor, kad sam mu pročitao ovaj krnjav rukopis ponudi mi u otkup album Pompeja. Ja sam pristao na trampu, smejući se rđavoj dosetci o moljcima i lavi.
I Pismo
... žensko društvo prijatno ...
Njena majka, brat joj poručnik ...manov, Popesku, kalkulator u
Ministarstvu građevina, jedan nemački student, Maks po imenu... Ali ti već poznaješ glavne osobe ovoga pansionata, a naročito nju.
Prekodan smo svaki na svom poslu. Na doručak, ručak i na večeru skupljamo se u trpezariji gde je klavir i jedno desetak novina i žurnala. Trpezarija je ta upravo naše internacionalno zemljište. Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć. A Ana je, naravno, uvek tu s radom ili sa zabavom.
Tumanov s njegovim dubokim basom i još dubljim brkovima ...
... Ponosita kao ... Dmol ... maže kolena petroleumom, i kad god, sirota, jutrom dođe s trga, huče i pri tom nama, svojim pitomcima, demonstruje sadržinu kotarice kao vuga, a oni to zovu haut gout...
II Pismo
Misliš, valjda: ko šta radi. - ja se samo njome zanosim? Ne, brate, još u meni đipa pošteno srce, - ta valjda pred tobom smem to tvrditi! Šta
Readnara
