Uroš

Početak dela

Uroš
Pisac: Branko Radičević
Uroš
I
Noć prolazi — danče sveti,
Šta li ćeš doneti?
I prolazi danak sveti —
Šta l' će noć doneti?
Sunce sakri lice svoje,
Kâ krv nebo crveno je,
Ma de s' ona gora vije,
Još je puno crvenije.
Beše tamo mlogo muke,
Zveke, cike, uke, buke,
Jošte lišće, trava, cveće,
Od golema stra trepeće;
Ma već prođe, sve je tio,
Bojak davno utolio.
Umaklo je nekoliko,
Ma to j' skoro nikoliko;
Otkidoše zmiji glavu,
S njom uzeše svetu stravu;
Rep se miče i previja,
Ma rep jošte nije zmija.
Sunce zađe, već sumrače,
I nojca se već primače,

Pa u tamu milostivo
Zavi mrtvo kâ i živo;
Zavi rpu nesretnika,
Što nekada svetu dika,
Negda ljudi boža čuda,
A sad samo rana uda
Gladnom vuku, gladnom keru
Pripravljena za večeru.
Eto leže, gle i jadne,
Na zemljici svuda ladne,
Nji, što munja od sudbine,
Udri čojstvu sa visine.
Sve na putu što bijaše,
Polomiše, pokraše,
Udariše svetu jade,
Ma gle i nji na komade!
Oh sagni se u milosti,
Okom suzni pa im prosti!
Mrak oko nji, mrak i tmina,
Mrak po dola, po visina,
A i nebo to divotno
Danaske je posirotno,
Nema mesec da zasine,
Da putnika želja mine —
A zvezdice one krasne
Nisu danas kô pre jasne,
Nešto su mi potavnele,
Kô da s' u jad neki dele,
Slavuj poje žalostivo,
Da ti puca srce živo.
Sve je tužno, ma gle čuda!
Šta se čuje odonuda,
Baš poklika bi vesela,
Ma otkud se to zanela?
Sad je nesta, sad opeta,
Al' se ori kroz noć kleta!
Kakva radost, ko je, šta je?
Ma kroz goru nešto sjaje,
Kô da sveće tamo gore,
Kô da vidim neke dvore,

Nastavak slušaj besplatno