Put

Početak dela

Put
Pisac: Branko Radičević
Put
Prokte mi se jednom putovati,
Bela sveta malko ogledati,
Bela sveta, zemaljski čudesa,
Pa malčice prnutʼ u nebesa.
Te ti onda započe misliti
Kako li će ponajbolje biti:
Kola nemam, nemam ni paripa,
A pešice rđavo se đipa,
Po ravni će biti dosta lako,
I po brdi ajde kojekako,
Ali kako da se latim neba?
Tu mi barem jošte nešto treba —
I tako ti posred jada svoga
Konjica se setim nekakvoga:
Ime Pegaz, a kljusina jaka,
Na rameni do dva krila laka,
Kljuse, brate, naočito, krasno,
I štaviše, dobaviti lasno:
Samo valja pozvat Apolona
Ilʼ deklicu kakvu s Elikona,
Samo vikni, pa tek što sʼ umukô,

Leti Pegaz, jer mora ma pukô.
Zinem dakle, pa što mogu dreknem,
A uz dreku ovako nabreknem:
Bre, ovamo, vi momice mlade,
Ne šalʼte se, pomozite sade!
Bre, Apolo, golaću ubavi,
Pegaza mi što pređe nabavi!
Ao goljo, da ti kažem pravo,
Tebe mlada žao mi je zdravo:
Jedno momče — devet moma mladi,
Ču li, dragi, to su veli jadi!
Pomozʼ, Polo, ti sada meneka
Pa ma posle ja morô tebeka.
Tek što ovo bija izustio,
Alʼ već Pega s neba se spustio,
Dok dlan o dlan, do meneka stiže,
Meni sʼ kosa od miline diže,
Pa dovati s glave šušljaicu,
Pa je lupi dole o zemljicu,
Uzjâ Pegu, a on maknu krili,
Pa pod oblak za čas odo tili.
Nebo — zemljo — čuda golemoga!
Jednom ovde nije ništa bilo,
Do onoga Boga velikoga,
Sam on beše, pa mu dotužilo;
Da se dakle tužan razveseli,
Svet satvori, kâ što Moja veli.
Stvori zemlju, pa stvori oblake,
Žapce, guje, somove i rake,
Mesec, zvezde, vetrine i dugu,
Sovu, slavlja, orlove i vugu,
Stvori rasta, jezero i more,
Stvori ružu, doline i gore,
I magarca, pa jošte i jarca,
S onim uši, s ovim stvori bradu,
I dade im travu i livadu,
Pa da onde dobro vide jesti,
Jarko sunce na nebo namesti.
Oh i druga postvarao čuda,

Nastavak slušaj besplatno