Početak dela
Mileta
Pisac: Branko Radičević
Mileta
I
Svud veselje i radost i sreća,
Vetrić šuška oko ljupka cveća,
Vrelo bistro po šljunku žubori,
Tice poju po lisnatoj gori,
Pastir pesmu uz vrulu izvija,
Da travica stadu bolje prija:
Sve veselo, svako tera svoje,
Srce moje, ta de li je tvoje?...
Ovamo vas, srbinjske deklice!
Vi ste nebu srbinjskom zvezdice;
Amo i vi, moja braćo mlada!
Da vam kažem nešto od nekada;
Nije malo, nije ni veliko,
Al' je nešto što još ne zna niko.
Čujte zuke moji sad gusala,
Pa ko oće, neka reče: vala.
Moje gusle nove javorove,
U mom srcu javor iznikao,
Ja sam iz njeg' gusle sadeljao,
Sadeljao kako sam i mogâ,
S njima s' bijem od svoga do svoga;
Uz nji pevam što mi na um padne,
I pevaću sve do rake ladne.
Pa kad dođe poslednji moj danak
I kad večni dovati me sanak,
I gusle će u raku lađanu
Razlupane sa mnome da panu.
Al' što peva neće u grob sići,
Doće tice i doće vetrići
I doći će gromovi ozgora,
Trgnut pesme od nemili dvora;
Tice će ih meni da pevaju,
A vetrići po gori pirkaju,
Grom će grmit, pesme kazivati,
Što ne more, to će munji dati,
Munja će i u nebo zapisat,
A ko će mi otuda ih strisat?
Oh, oluje, ao, grmljavine!
Pognale se nebom oblačine,
Posuktale one munje lake,
Pa razdiru nebo i oblake.
Drkće zemlja, pomiče se stena,
Vijar čupa drvlje iz korena,
Mrak je sada, sve sad opet gori...
Bože moćni, sveta ne razori!
Sevnu munja... Gledaj tamo gore
One bele ponosite dvore;
Velji dvori, slava neka stara,
Kažu dvori silnog gospodara;
To razumeš iz pusta kamena.
Al' od mene čujde mu imena:
Njega zovu vojvoda Mileta,
Mlado momče od dvadeset leta,
Blago čedu koja mu se nada!...
Al' o tome dosta je zasada.
Pogledajmo de je junak mladi,
De boravi i što li nam radi?...
Biće junak sred beloga dvora;
Bacio se njemu na prozora,
Na desnicu naslonio glavu,
Te on gleda Božu velju slavu:
Kako vijar oblacima vije,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
