Početak dela
Ukidanje strasti
Mi smo Srbi, hvala milostivom bogu, svršili sva svoja posla, pa sad možemo, ’nako tek u dokolici, zevati do mile volje, dremati, leškariti i spavati, pa kad nam se i to dosadi, možemo, šale radi, naviriti, da vidimo šta se radi po drugim nesrećnim zemljama. Kažu — bože nas spasi svake bede i napasti i daleko im lepa kuća! — kako ima zemalja gde se ljudi jednako krve i kavže oko nekakvih prava, oko nekakve slobode i lične bezbednosti. Koža se naježi čoveku kad pomisli na takve nesrećnike što još nisu raspravili svoje domaće stvari, a mi stigli čak da uređujemo Kinu i Japan.
Svakim danom idemo sve dalje od svoje zemlje, i ako potraje ovako, naši će novinari početi donositi dopise s Marsa,
Merkura, ili, u krajnjem slučaju, s Meseca.
—
I ja sam član ovog srećnog naroda, pa, eto, hoću, ne bi li zadovoljio modu, da vam pričam o nekoj dalekoj, mnogo dalekoj vanevropskoj zemlji, i šta je u njoj bilo davno, vrlo davno.
Ne zna se tačno gde je bila ta zemlja, kako se zvao narod u njoj, ali po svoj prilici nije u Evropi, a narod se mogao zvati ma kojim imenom, samo ne Srbima. U tome se slažu svi stariji istorici, a novi će možda tvrditi obratno. Uostalom, to naš posao i nije, te ja ostavljam tu stvar, pa ako ću se i ogrešiti o običaj da treba govoriti i o onome što ne razumemo i raditi onaj posao za koji nismo.
Zna se pouzdamo da je taj narod bio veoma pokvaren i nevaljao, prepun poroka i rđavih strasti, te ću vas time i pozabaviti ovom pričicom.
Naravno, dragi čitaoci, vi ne možete verovati na prvi mah da je moglo ikad postojati tako pokvarenih ljudi, ali znajte da sam ja sve ovo radio prema starim zapisima, koje imam u rukama.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
