Suzana

Početak dela

Suzana

Počinje historija od Suzane, hćere Helkije, a žene Joakina.

Ovoj se zgodi u Babiloniji, budući da tamo zaveden u sužanjsvo puk izraelski.

Ovoj u versih složi Marko Marul Splićanin.

Stvoritelj ki si svih, u tebi postavljam

ufan'je riči sih, ke peti pripravljam;

zato se ne ustavljam proseć milost tvoju

da po njoj upravlja[m] rič i pisan moju,

počitat u koju vernost budu žene,

ke pod muže[m] stoju, nad svimi počtene.

Pomogal si mene udovicu hvalit,

sad ove družbene hvale pomoz mi dit.

U svem će tebi bit čast svaka, Bože moj,

jer lipo govorit i dobro dar je tvoj.

A vi prim'te ovoj sve ke ste neviste:

nauk će bit vam toj griha da ste čiste

i parvo da biste volile smart prijat

ner s mužem ne biste verno hotile stat,

jer da ljudi poznat neće grih, ča prudi,

pokol ga će li znat on ki svaka sudi.

Budući u trudi babilonske uze

puk božji zaludi prolijuć tad suze,

od nje bo ne odpuze dokol, obtičuć svit,

sunce ne dopuze nakon šesdeset lit:

ondi ja s njimi bit muž počtena roda,

Joakin ki je dit, ki, nimajuć ploda,

pojat mu bi goda u mistu tom znanu,

tako se prigoda, divicu Suzanu.

Odkoljiše manu, po pustinji hode,

zora ne prosvanu liplja do te dobe,

kuda godi hode putem postupaše,

Nastavak slušaj besplatno