Početak dela
Jovan Ilić
Starina Tucak
Jera Mlić
Starina Tucak
Sve spava, a starina Tucak još ne spava, već sedi zamišljen u svojoj sobici, za svojim stolom, na kome sveća tiho goraše. Dugo je tako starina Tucak zamišljen sedeo, kao kip. Najedared drmnu glavom, ustade, i koliko igda može povika : »Svet je propao! Svet je propao! On se utopio u bezdano more sotonino!« Sad se otšrinuše vrata, i plašljivo jednom nogom preko praga stupi u sobu devojče. — Babo, hoćete li spavati?« — Koliko je sati?« — Dva! — Da, treba spavati! Devojče uze sveću i ode u drugu sobu, a starac leže u postelju i zaspa. A devojče nije moglo zaspati. Ono nije moglo zaspati do zore, jer ču gde starac srdito spomenu ime neko, koje ono i u danu i u noći, i na selu i na prelu, i na javi i na snu često i rado spominjaše. Pa vato ne mogaše vaspati do zore. A kad zora bi, ustade lepo, crnooko devojče, umi se i ode majci na tužbu. — Je li, majko ! Dragojlo je dobar, on te uvek lepo u ruku ljubi, pa ja ne znam što je babi, te se srdi na njega? — Jest, kćeri moja ! Dragojlo je dobar, on me uvek lepo pita za te, pa ja ne znam šta je babi, te se srdi na njega? I kad ovo rekoše, uzdahnuše obe, i uvdasi im ne pomogoše. Jer starac priđe k njima i reče im : »Ja vam zapovedam, da Dragojlo više u moju kuću ne ulavi!« Da teške zapovesti! Da čudnog starca! Ali dobra domaćica seti se brzo reči sv. Apostola Pavla: »I žena da boit sja svojego muža!« pa pokorno slušaše zapovesti svoga gospodara. I lepa kći seti se brzo poslovice srpske: »U mlađega pogovora nema!« pa pokorno slušaše zapovesti svoga oca. Ona slušaše zapovesti svoga oca tako, da ni osetila nije, kad joj se dva tri zrna biserna sa dugih, crnih trepavica njenih u nedra svališe! To zrnevlje starac smotrio nije. * Dragojlo je svu noć mirno spavao i snevao lepe sne do zore, a u zoru, probuđen iz slatkoga sna, pevao je koliko ga grlo nosi o dugim, crnim trepavicama, o rumenom kao zora licu, o ružičnim usnama, o belome
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
