Početak dela
Komadić švajcarskog
sira
Pisac: Đura Jakšić
I
U ratu i bunama, koje često potresahu ponositu Bosnu, osedeo je stari velmuša Vuk Hranić i sada mirno iščekivaše svršetak dugog života, u kome je video slavu i silu imena svoga, osetio žarku ljubav kojom ga narod ljubljaše, gledao poslušno vlasteostvo što se svakada njegovoj mudroj i ozbiljnoj reči klanjalo. Dosta je video, stradao je mnogo, život mu beše večita borba ; i opet nikad i nikome nije o svojoj prošlosti pripovedao. Ta na njegovim bledim i suvim obrazima jasno upisani behu gorki dani prošlosti daleke; to je bila bleđana knjiga, u koju je studena ruka oštrim perom zabeležila muke i stradanja, dike i ponose od sedamdeset leta.
Ali mu je sada srce klonulo, desnica malak-sala, a u tamnim očima ugasio se oganj njegove goleme duše. I sad se u Hercegovini poznaju puste razvaline tvrdoga gradića Kamena. U njemu je sedi velmuža čekao poslednje čekanje.
Često je tamnim očima gledao u zelene ravnice koje se ispod
Kamena pružahu, i, kao kroz maglu, je video mnogi šareni cvetak gde se rumeni i beli, čuo je huku reke kako se sa strmih planina u doline valja, a kad je iznad gradske kule pogledao, video je orla gde se sa snežnih vrhova studenoga stenja s oblacima juri, čuo je klikot i pisku orlova, a u burnim danima video mu je crnu golemu senku, s kojom se strahovite munje po sumornim stenama igrahu, ali njega nije video da pada.
Tada se sećao mladosti svoje, opomenuo se snage koja je gromovima prkosila, pak je gorko uzdahnuo i beše sumoran. U tim crnim i setnim časovima nije bilo živa čoveka, da jednim umilnim glasom ublaži dušu, utiša ucveljeno srce njegovo.
Sam je on bio, sam i ostavljen ; samo lepa Milica ne odstupaše
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
