„Smrt Omera i Merime“ je srpska narodna balada o ljubavi. Mladi Omer voli Merimu, ali ga majka silom ženi drugom, lepom Fatom, jer je bogata; pesma peva o sudaru srca i roditeljske volje, o vernosti i tuzi. Vredi je slušati zbog snažnog izraza i emotivne snage narodnog stiha.
Smrt Omera i Merime Dvoje su se zamilili mladi: Omer momče, Merima devojka, U proleće, kad im cveta cveće, Kad im cveta zumbul i karanfil. Upazi i' jedna mala straža, Mala straža Omerova majka, Pa besedi Omerova majka: „Mili sine, Omer momče mlado! Ti ne ljubi Merime devojke, Lepšom će te oženiti majka, Lepom Fatom novoga serdara; Još je Fata od roda bogata, I tebe će potpomoći blagom." Al' besedi Omer momče mlado: „Prođi me se, moja mila majko! Nije blago ni srebro ni zlato, Beć je blago, što je srcu drago." To ne sluša Omerova majka, Beć na silu oženila sina, I na silu dovela devojku. Kad je bilo večer po večeri I mladence u ložnicu sveli, Al' besedi Omer momče mlado: „Ao Fato, ala ti si lepa! Moja Mera nije tako lepa, Al' je Mera srcu mome draga. Oj Boga ti, Fatima devojko! Donesi mi divit i artije, Da napišem do dve do tri reči; Jep je moja pobedljiva majka, Pa će reći, da si m' umorila." Kad je majki knjigu napisao, On govori Fatimi devojki: „Oj Boga ti, Fatima devojko! Kupajte me đulom rumenijem, Prones'te me pokraj moje Mere,
Readnara
