Narodna balada o Hasanaginici, ženi Hasan-age, koja se suočava s rastankom od dece, porodičnom čašću i pritiscima sredine. Pesma je deo usmene književnosti i poznata je po tužnom, ritmičnom kazivanju; vredi je slušati zbog emotivne snage i slike života u tradicijskom društvu.
Hasanaginica: lirsko-epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirsko-epska narodna pesma, balada
Mesto i vreme radnje
Iz teksta se može zaključiti da se radnja odvija u tursko doba u kraju oko Imotskog: Hasan-aga boluje u gori, a radnja se zatim seli u beli dvor i dom njenog brata.
Tema
Tema je položaj žene u patrijarhalnom svetu i njena nemoć pred odlukama muža i brata. Pesma prikazuje Hasanaginicu koju muž otera jer ga od stida nije obišla dok je bio ranjen, a brat je potom udaje za imotskog kadiju.
Ideja
Pesma pokazuje kako ponos, stid i odluke muških članova porodice mogu uništiti ženu i porodicu; Hasanaginica umire od žalosti za decom, što osuđuje surove patrijarhalne običaje.
Glavni likovi
Hasanaginica — Verna ljuba Hasan-age i majka petoro dece; zbog stida nije obišla ranjenog muža, a na kraju umire od žalosti za decom.
Hasan-aga — Junak koji boluje od ljutih rana; ljut i ponosan, šalje ženi poruku da ga ne čeka, a kasnije je naziva srca kamenoga.
Pintorović beže — Brat Hasanaginice; odvodi je iz muževljevog doma i uprkos njenim molbama udaje je za imotskog kadiju.
imotski kadija — Ugledni prosac kome brat daje Hasanaginicu; na njenu molbu brat mu piše pismo da ponese dug pokrivač, kako ona ne bi videla svoju decu kad svati prođu pored Hasan-agina dvora.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Hasan-aga leži ranjen u šatoru u zelenoj gori; obilaze ga majka i sestra, a njegova žena Hasanaginica ne može od stida. Kad mu rane malo zarastu, poručuje joj da ga ne čeka ni u belom dvoru ni u njegovom rodu. Ona se uznemiri i, misleći da pred dvor dolazi muž, kreće da skoči s kule, ali je ćerke zaustave i kažu da je to njen brat Pintorović beže. Brat joj donosi knjigu oprošćenja i vodi je majci. Hasanaginica ljubi dva sina i dve ćerke, a od malog sina u bešici jedva se odvaja; brat je silom razdvaja i odvodi. U rodu ne prođe ni nedelju dana, a nju, dobru i od dobra roda, prose sa svih strana, najviše imotski kadija. Ona moli brata da je ne udaje, da joj srce ne puca gledajući siročad, ali je on ipak daje imotskom kadiji. Pre polaska moli brata da u pismu zamoli kadiju da preko nje ponesu dug pokrivač kad svati prolaze pored Hasan-agina dvora, kako ne bi videla svoju decu. Kad svati prolaze, ćerke gledaju s pendžera, a sinovi izlaze pred majku i mole je da svrati na užinu. Ona zaustavlja svatove i daruje decu: sinovima pozlaćene noževe, ćerkama čohu, a malom sinu šalje haljine. Hasan-aga to gleda i doziva sinove govoreći im da majka srca kamenoga neće da im se smiluje. Hasanaginica na te reči pada licem na zemlju i od žalosti umire gledajući siročad.
Motivi
položaj žene — Hasanaginica nema moć da odlučuje o sopstvenoj sudbini: muž je oteruje, a brat je uprkos njenim molbama udaje za imotskog kadiju.
stid i ponos — Hasanaginicu stid sprečava da obiđe ranjenog muža, a njegov povređeni ponos pretvara se u odluku da je otera.
majčinska ljubav — Ljubav prema deci pokreće Hasanaginicu do kraja: ona se jedva rastaje od dece i daruje ih i na samom prolazu svatova.
rastanak majke i dece — Pesma u više scena prikazuje kako se Hasanaginica teško odvaja od petoro dece i kako traži dug pokrivač da ih ne vidi.
smrt od žalosti — Tragičan završetak nastaje kada Hasanaginica čuje Hasan-agine reči o majci srca kamenoga i umire od žalosti gledajući sirote.
patrijarhalni običaji — Odluke muža i brata pokazuju surove patrijarhalne norme po kojima ženom upravljaju muški članovi porodice.
Važni citati
„Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi?”
Čuveni početak pesme uvodi tajnovitu sliku i postepeno otkriva Hasan-agin šator, čime se najavljuje glavni događaj.
„Ne čekaj me u dvoru bjelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu”
Ova Hasan-agina poruka pokreće radnju, jer iz nje sledi Hasanaginicino proterivanje iz muževljevog doma.
„Oblazi ga mati i sestrica, a ljubovca od stida ne mogla.”
Ovi stihovi otkrivaju uzrok sukoba: Hasanaginica nije obišla ranjenog muža zbog stida, što on kasnije shvata kao uvredu.
„Hod'te amo, sirotice moje, kad se neće smilovati na vas majka vaša srca kamenoga.”
Hasan-agina okrutna rečenica pred decom neposredno je povod Hasanaginicine smrti od žalosti.
„usput se je s dušom rastavila od žalosti gledajuć' sirote.”
Poslednji stihovi potvrđuju tragičnu snagu pesme: majka umire od tuge gledajući svoju siročad.
Pitanja i odgovori
Kako pesma počinje i šta se na početku otkriva o Hasan-agi?
Pesma počinje pitanjem šta se beli u gori zelenoj i nizom pretpostavki, da bi se otkrilo da je to šator Hasan-age, koji boluje od ljutih rana. Obilaze ga majka i sestra, a ljubovca od stida ne može, čime se najavljuje sukob.
Zašto Hasan-aga poručuje ženi da ga ne čeka?
Poručuje joj da ga ne čeka ni u belom dvoru ni u njegovom rodu zato što ga nije obišla dok je bio ranjen. On to doživljava kao povredu ljubavi i ponosa, pa je iz ljutine oteruje.
Kakvu ulogu ima brat Pintorović u sudbini Hasanaginice?
Brat je odvodi od dece i, uprkos njenim molbama, daje je imotskom kadiji. Njegova odluka pokazuje moć muškog člana porodice i uzrokuje njen konačni rastanak s decom.
Objasni motiv rastanka majke od dece.
Hasanaginica se pri odlasku jedva rastaje od dece, posebno od malog sina u bešici; kasnije moli da je prekriju dugim pokrivačem kako ih ne bi videla kad svati prođu pored dvora. Taj motiv pojačava njenu tugu i vodi tragičnom kraju.
Kojoj književnoj vrsti pripada pesma i po čemu se to prepoznaje?
Pesma je lirsko-epska narodna pesma, balada. Ima pripovedni tok i dramatične događaje, a istovremeno izražava snažna osećanja, naročito u scenama rastanka i smrti.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Hasanaginica Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi poletjeli. Nit' je snijeg nit' su labudovi, nego šator age Hasan-age; on boluje od ljutijeh rana. Oblazi ga mati i sestrica, a ljubovca od stida ne mogla. Kad li mu je ranam' bolje bilo, on poruči vjernoj ljubi svojoj: „Ne čekaj me u dvoru bjelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu“. Kad kaduna rječi razumjela, još je jadna u toj misli stala, jeka stade konja oko dvora; tad pobježe Hasanaginica da vrat lomi kuli niz pendžere; za njom trče dv'je ćere djevojke: „Vrati nem se, mila majko naša! Nije ovo babo Hasan-aga, već daidža Pintorović beže“. I vrati se Hasanaginica, ter se vješa bratu oko vrata: „Da, moj brate, velike sramote, gdje me šalje od petoro djece!“ Beže muči, ništa ne govori, već se maša u džepe svione i vadi joj knjigu oprošćenja, da gre s njime majci unatrage. Kad kaduna knjigu proučila, dva je sina u čelo ljubila,
Readnara
