Banović Strahinja je srpska epska narodna pesma. Prati bana Strahinju iz Banjske koji odlazi u Kruševac, kod tasta Juga Bogdana i devet šuraka Jugovića. Pesma duboko prikazuje viteške i porodične odnose, čast i vernost, pa je vredna slušanja.
Banović Strahinja: epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, epska narodna pesma
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija u srednjovekovnoj Srbiji, od Banjske kraj Kosova i Kruševca do Kosova polja i Goleč planine, u vreme turskog nadiranja.
Tema
Banović Strahinja kreće u potragu za otetom ženom, bori se sa Vlah-Alijom i, iako ga je žena ranila u borbi, oprašta joj i brani je od osvete.
Ideja
Pesma slavi junaštvo koje uključuje milosrđe i praštanje; pravi junak nije samo silan u borbi, nego je i velikodušan prema onima koji su mu naneli zlo.
Glavni likovi
Banović Strahinja — Gospodar Banjske kraj Kosova, hrabar i ponosan junak, spreman da sam krene u opasnost i na kraju velikodušno prašta ženi.
Jug Bogdan — Strahinjin tast, starac iz Kruševca, otac devet Jugovića; odbija dati sinove u pomoć i osuđuje svoju ćerku zbog nevere.
Vlah-Alija — Silni turski junak, carev neposlušnik, koji je poharao Banjsku, zarobio Strahinjinu ljubu i u dvoboju gine od Strahinjine ruke.
Strahinjina ljuba — Jug Bogdanova ćerka, zarobljena i odvedena pod čador Vlah-Alije; u borbi na njegov nagovor ranjava svog muža, ali joj on prašta.
stari derviš — Nekadašnji Strahinjin sužanj koga je ban pustio na veru; prepoznaje Strahinju, obećava mu da ga neće odati i upućuje ga na Goleč planinu.
Devet Jugovića — Braća Strahinjine ljube, koji se u Kruševcu hvale junaštvom, ali ne kreću sa zetom u Kosovo.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Banović Strahinja, gospodar Banjske kraj Kosova, odlazi u goste tastu Jug Bogdanu u Kruševac. Dok se tamo časti, stiže mu pismo majke: Turčin Vlah-Alija je popalio Banjsku, pregazio majku i odveo mu ljubu. Strahinja traži od tasta devet Jugovića da pođu s njim prerušeni u Turke, ali Jug Bogdan odbija, govoreći da mu žena posle noći s Turčinom ne treba. Strahinja sam odlazi na Kosovo, a za njim pristiže hrt Karaman. Na obali Sitnice nalazi starog derviša, koji ga prepoznaje; bio je nekada njegov sužanj i obećava da ga neće odati. Derviš mu kaže da je Vlah-Alija na Goleč planini. Strahinja stiže do čadora. Vlah-Alija ne veruje da je to Strahinja, misli da je carev delibaša. Započinje dvoboj: lome koplja i buzdohane, seku sablje, pa se rvu. Kad Strahinja zamoli ženu da podigne komad sablje i udari koga hoće, ona na nagovor Turčina rani svog muža. Strahinja doziva hrta Karamana, koji je napada, a on ubija Vlah-Aliju. Vraća se sa ženom u Kruševac. Jug Bogdan, videći ranu, pomisli da su ga ranili turski junaci, ali Strahinja otkriva da ga je žena ranila. Jug Bogdan naredi sinovima da je ubiju, ali je Strahinja odbrani, prekori šurake što nisu pošli u borbu i prašta ženi.
Motivi
Junaštvo — Pesma kroz Strahinjin samostalan polazak u Kosovo i dvoboj sa Vlah-Alijom slavi junaštvo, snagu i izdržljivost glavnog junaka.
Nevera ljube — Strahinjina žena u dvoboju na nagovor Vlah-Alije ranjava svog muža, pokazujući žensku prevaru i kolebljivost.
Praštanje — Strahinja na kraju brani ženu od osvete Jugovića i prašta joj, jer je pravi junak i ne želi da ostane bez prijatelja.
Vernost — Stari derviš, nekadašnji Strahinjin sužanj, ne odaje ga Turcima i pomaže mu, ističući da mu je vera tvrđa od kamena.
Megdan — Sukob Strahinje i Vlah-Alije vodi se kao epski dvoboj u kome se lome koplja, buzdohani i sablje, a završava se borbom bez oružja.
Važni citati
„Tvrđa mi je Vjera od kamena,”
Ova rečenica derviša naglašava motiv vernosti i zadate reči, koji je važan u pesmi.
„Žensku stranu lasno prevariti:
Lako skoči, ka' da se pomami,”
Ovim stihovima pesma objašnjava kako Strahinjina ljuba podleže Turčinovom nagovoru i okreće se protiv muža.
„Što se, braćo, danas obrukaste?
Na koga ste nože potrgnuli?”
Ovo je Strahinjin prekor šurakama jer su spremni da ubiju sestru, a nisu smeli da pođu s njim u borbu.
„Pomalo je takijeh junaka,
Ka' što bješe Strahiniću bane.”
Završni stihovi pesme ističu retkost junaka kakav je Banović Strahinja, koji je i hrabar i velikodušan.
Pitanja i odgovori
Zašto Jug Bogdan odbija da pošalje sinove sa Strahinjom u Kosovo?
Jug Bogdan smatra da žena koja je provela noć s Turčinom ne može više biti mila mužu, pa kaže da mu je ne treba i da će ga oženiti boljom ljubom. Zato odbija dati đecu i pretpostavlja prijateljstvo sa zetom bez odlaska u opasnost.
Kako se stari derviš ponaša prema Banoviću Strahinji i zašto?
Derviš ga prepoznaje, ali obećava da ga neće odati vojsci, jer je nekada bio Strahinjin sužanj koga je ban pustio na veru. Ističe da mu je vera tvrđa od kamena i zahvalan je za ljeb i vino, pa mu kaže gde se nalazi Vlah-Alija.
Opiši tok dvoboja između Strahinje i Vlah-Alije i kako Strahinja pobeđuje.
Oni najpre lome koplja, zatim buzdohane i sablje, pa se rvu. Kada Strahinjina ljuba rani Strahinju, on doziva hrta Karamana, koji je napada, a njemu se vraća snaga i on ubija Vlah-Aliju zaklavši ga kao jagnje.
Koja je ideja pesme i kako je pokazuje Strahinjin postupak prema ženi na kraju?
Pesma slavi pravo junaštvo koje uključuje milosrđe i praštanje. Iako ga je žena ranila, Strahinja je ne daje šurakama da je ubiju, nego im prebacuje kukavičluk i prašta joj, čime se potvrđuje da je velikodušan junak.
Kakva je ovo književna vrsta po formi i šta je karakteriše na primeru ove pesme?
Ovo je epska narodna pesma, ispevana u stihovima. Karakterišu je tipična obeležja usmene epike: stalni epiteti, ponavljanja, hiperbolična snaga junaka i epski megdan.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Banović Strahinja Banović Strahinja je pesma srpske epske narodne poezije. Netko bješe Strahiniću bane, Bješe bane u malenoj Banjskoj, U malenoj Banjskoj kraj Kosova, Da takoga ne ima sokola. Jedno jutro bane podranio, Zove sluge i k sebe prizivlje: "Sluge moje! hitro pohitajte, "Sedlajte mi od megdana đoga, "Okitite, što ljepše možete, "Opašite, što tvrđe možete; "Jel ja, đeco, mislim putovati: "Hoću Banjsku ostaviti grada, "Mislim đoga konja umoriti "I u gosti, đeco, odlaziti, "U tazbinu u bila Kruševca, "K milu tastu starcu Jug-Bogdanu, "Ka šureva devet Jugovića; "Tazbina me ta željkuje moja." Gospodara sluge poslušaše, Te sokola đoga osedlaše, Opremi se Strahiniću bane, Ud'ri na se dibu i kalifu, Ponositu čohu sajaliju, Što od vode čoha crvenija, A od sunca čoha rumenija; Okiti se jedan Srpski soko, Pa posjede đoga od megdana, Odmah pođe, u tazbinu dođe, U tazbinu u bila Kruševca, Đe od skoro carstvo postanulo, A viđe ga starac Jug Bogdane, I viđe ga devet milih šura, Sokolova devet Jugovića, Mila zeta jedva dočekaše,
Readnara
