Narodna epska pesma „Ženidba Dušanova“ peva o pripremama za svadbu srpskog cara Stefana Dušana i latinske princeze Roksande. Car šalje Todora vezira kod kralja Mihaila u Ledjan da ugovori svadbu, vidi devojku i daruje je prstenom. Pesma se oslanja na epsku tradiciju i zanimljivo prati susret dva dvora i običaje prošnje.
Ženidba Dušanova: epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, narodna epska pesma
Mesto i vreme radnje
Radnja se događa u srednjovekovnoj Srbiji (Prizren, Vučitrn, Kosovo, Šara planina) i latinskom gradu Leđanu; vreme nije izričito navedeno, ali se podrazumeva doba cara Dušana.
Tema
Ženidba cara Stjepana Roksandom, kćerkom latinskog kralja Mijaila, i junačka dela nepoznatog Miloša Vojinovića koji svladava sve prepreke.
Ideja
Pesma slavi junaštvo i odanost rodbine: pravi junak se pokazuje u nevolji, a svoj svome pomaže i kad je nepozvan.
Glavni likovi
car Stjepan — Srpski car koji se ženi Roksandom; uvređen ne vodi sestriće, ali mu u nevolji pomaže nepoznati Miloš.
Todor vezir — Carev vezir koji odlazi u Leđan, ugovara svadbu i u mraku prstenuje Roksandu.
kralj Mijailo — Latinski kralj, Roksandin otac; traži da car ne vodi Vojinoviće i postavlja teške ispite pred svatove.
Roksanda — Lepa kći kralja Mijaila, koju car Stjepan ženi.
Vukašin Vojinović — Carev sestrić, koga kralj opisuje kao pijanicu i kavgadžiju; car ga ne zove u svatove.
Petrašin Vojinović — Drugi carev sestrić, Vukašinov brat; s njim izvodi prevaru da dozove Miloša.
Miloš Vojinović — Najmlađi Vojinović, čuva ovce na Šari; prerušen u Bugarina pokazuje najveće junaštvo i prepoznaje Roksandu.
Balačko vojvoda — Latinski vojvoda sa tri glave; kralj ga šalje da rasturi svatove i otme Roksandu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Car Stjepan zaprosi Roksandu, kćer latinskog kralja Mijaila, i šalje Todora vezira u Leđan da ugovori svadbu. Kralj kaže da car može povesti svatova koliko hoće, ali neka ne vodi dva sestrića, Vukašina i Petrašina Vojinovića, jer su pijanice i kavgadžije. Todor prstenuje Roksandu u mraku. Uvređen car kreće s dvanaest hiljada svatova bez sestrića. Braća Vojinovići prevarom pozovu Miloša iz Šare: pišu mu da je majka na umoru. Miloš stiže prerušen u Bugarina, s konjem kulašem. Na putu kulaš pravi nered, ali car ga brani; Miloš pretuče trojicu koji hoće da mu otmu konja. U Leđanu car traži junaka za mejdan. Miloš ubija latinskog zatočnika, preskače tri konja s mačevima, strelom pogađa kroz prsten jabuke i prepoznaje Roksandu među tri jednake devojke: prospe nakit i preti, pa se Roksanda sama javi. Caru daje Roksandu i još jednu devojku, a treću uzima sebi. Na povratku Miloš upozorava na Balačka, ostaje s tri stotine drugova, ubija Balačka i seče glave njegovim katanama, pa stiže svatove. Kad dođu na Kosovo, Miloš se pozdravlja s ujakom; car tada shvata da je to njegov nećak Miloš Vojinović i žali što mu se ranije nije otkrio.
Motivi
ženidba — Pesma je zasnovana na prosidbi i odvođenju Roksande, kćeri latinskog kralja Mijaila, za srpskog cara Stjepana.
junaštvo — Miloš Vojinović, prerušen u Bugarina, savladava latinskog zatočnika, preskače konje s mačevima, pogađa strelom kroz prsten i ubija Balačka.
prerušavanje — Miloš dolazi među svatove kao nepoznati bugarski sluga da bi nezvani pomogao ujaku.
iskušenja i prepreke — Kralj i Latini postavljaju svatovima niz ispita: mejdan, preskakanje tri konja, gađanje kroz prsten jabuke i prepoznavanje devojke.
Važni citati
„Nije lʼ majka rodila junaka
i u svate caru opremila,
da za cara na mejdan iziđe?”
Ovaj telalov poziv pokazuje kako se pravi junak traži u nevolji i najavljuje Miloševo izbavljenje cara.
„Sila otme zemlju i gradove,
kamolʼ mene konja otet neće!”
Miloš ironično odgovara šićardžijama i tuče ih, čime se već na putu otkriva njegova snaga.
„u piću su teške pijanice,
a u kavzi ljute kavgadžije,”
Ovim rečima kralj Mijailo objašnjava zašto ne želi Vojinoviće u svatovima i time pokreće sukob.
„Latini su stare varalice,
ujaka će našeg pogubiti,”
Braća Vojinovići ovde izriču nepoverenje prema Latinima i motiv za Milošev odlazak u svatove.
Pitanja i odgovori
Zašto kralj Mijailo traži od cara Stjepana da ne vodi Vukašina i Petrašina Vojinovića u svatove?
Kralj ih opisuje kao teške pijanice i ljute kavgadžije; boji se da bi se u Leđanu opili, zametnuli kavgu i da bi bilo teško dati objašnjenje za kavgu. Zato poručuje caru da povede koliko hoće svatova, ali bez ta dva sestrića.
Kako Miloš Vojinović saznaje za carevu svadbu i zašto dolazi prerušen?
Braća Vukašin i Petrašin pišu mu lažnu knjigu da je majka na umoru, pa on dolazi u Vučitrn. Tamo ga braća prerušavaju u crnog Bugarina da ga car ne prepozna i da može nezvani poći za svatovima i pomoći ako zatreba.
Nabroj junačke podvige koje Miloš izvodi u Leđanu i na povratku.
On ubija latinskog zatočnika na mejdanu, preskače tri konja s tri plamena mača, pogađa strelom kroz prsten jabuke, prepoznaje Roksandu, a na povratku ubija Balačka i s trista drugova seče trista glava njegovim katanama.
Kako Miloš uspeva da prepozna Roksandu među tri jednake devojke?
Skida bugarsku šubaru i kabanicu, prostre je po travi i prosu po njoj nakit; zatim preti mačem da će odseći ruke svakoj koja se druga maši. Tada Roksanda savija skute i rukave i kupi nakit, a druge dve devojke beže, pa ih Miloš hvata.
Koju pouku pesma ističe i u čemu se ogleda njen epski karakter?
Pesma pokazuje da je pravi junak i pomoćnik u nevolji onaj iz sopstvenog roda; završava se rečima 'teško svuda svome bez svojega'. Epski karakter se ogleda u desetercu, junaku i nizu junačkih dela, borbi i putovanja po svatove.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Ženidba Dušanova Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje. Car isprosi po knjigamʼ đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu đevojku: može lʼ biti za cara carica, može lʼ biti svoj zemlji gospođa; da je vidiš i da prstenuješ.” Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine.” Pak sʼ opremi, ode u Latine. Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao; vino pije neđeljicu dana; tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u koje li doba od godine, koliko lʼ će povesti svatova, i da vidim Roksandu đevojku, da je vidim i da prstenujem.” Tada reče Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire,
Readnara
