Marko Kraljević i beg Kostadin je epska narodna pesma. Prikazuje pobratimstvo i gostoprimstvo: Marko ne hvali Kostadinov doček, podsećajući ga na tri nečoveštva — oterao je dve sirote i posadio stare osiromašene velmože za donju trpezu, a novopečene bogataše za gornju. Vredi je slušati zbog slikovitog prikaza tradicionalnih moralnih vrednosti i Markovog osećaja za pravdu.
Marko Kraljević i beg Kostadin: epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, narodna epska pesma
Mesto i vreme radnje
Vreme i mesto nisu izričito navedeni; događaj se vezuje za jesen, o Dmitrovdanu, na krsnu slavu bega Kostadina, a pominju se begov dvor i čaršija.
Tema
Marko Kraljević prekorava bega Kostadina zbog licemernog dočekivanja gostiju i nečovečnog odnosa prema siromašnima, starim gospodarima i roditeljima.
Ideja
Prava čast nije u bogatstvu i spoljašnjem sjaju, nego u poštovanju svakog čoveka, naročito siromašnih, starih i roditelja; licemerje i oholost su nečoveštvo.
Glavni likovi
Marko Kraljević — Glavni junak, pravedan i hrabar; prekorava bega zbog nečoveštva i pomaže siroticama.
beg Kostadin — Bogati beg i Markov pobratim; hvali se gostoprimstvom, ali je licemeran i neljubazan prema siromašnima, starima i roditeljima.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Marko Kraljević i beg Kostadin jašu konje kao pobratimi. Beg Kostadin poziva Marka da mu dođe o jeseni, o Dmitrovdanu, na krsno ime, da vidi časti i poštenje, lepo dočekanje i gospodske đakonije. Marko mu odgovara da se ne hvali dočekanjem, jer je već bio u njegovom dvoru tražeći brata Andrijaša i video tri nečoveštva. Kada beg pita kakva, Marko kaže: prvo, došle su dve sirotice da ih nahrani hlebom i vinom, a beg ih je grubo oterao, nazvavši ih ljudskim gadom, i rekao im da ne gade vino pred gospodom. Marku je bilo žao, pa ih je odveo na čaršiju, nahranio ih, napojio, obukao u čisti skerlet i zelenu svilu i poslao ih begu; beg ih je tada primio i poslužio kao gospodske sinove. Drugo, beže stare osiromašene gospodare u starom skerletu meće u donju trpezu, a nove bogate gospodare u novom skerletu u gornju trpezu, pred njih nosi vino, rakiju i gospodske đakonije. Treće, ima oca i majku, ali nijednog nema za stolom da pije prvu čašu vina. Tako Marko razotkriva begovo licemerje i nabraja njegova nečoveštva.
Motivi
Pobratimstvo — Marko Kraljević i beg Kostadin jašu konje kao pobratimi, a beg se Marku obraća rečju 'pobratime'.
Gostoprimstvo i dočekanje — Beg se hvali dočekanjem i time što ima gospodske đakonije redom, ali Marko mu poručuje da se ne hvali.
Nečoveštvo — Marko nabraja tri nečoveštva: odbacivanje sirotica, nejednako čašćavanje starih i novih gospodara i nepoštovanje roditelja.
Sirotice i siromaštvo — Dve sirotice dolaze da ih beg nahrani hlebom i vinom, a on ih goni kao ljudski gad; Marko im pomaže.
Odnos prema roditeljima — Beg ima oca i majku, ali nijedno nije za stolom da pije prvu čašu vina.
Važni citati
„Ne hvali se, beže, s dočekanjem!”
Ovim stihom Marko odbacuje begovo hvalisanje i najavljuje kritiku njegovog licemernog gostoprimstva.
„Vidio sam tvoje dočekanje,
I vidih ti do tri nečoveštva.”
Ovim rečima Marko saopštava da je lično video begovo dočekanje i tri nečoveštva, što je okosnica njegove osude.
„Dođoše ti do dve sirotice,
Da j' nahraniš hleba bijeloga”
Ovaj stih predstavlja početak prvog nečoveštva – dolazak sirotica koje traže hleb i vino, a beg ih odbija.
„Ti imadeš i oca i majku,
- Ni jednoga u astalu nema,
Da ti pije prvu čašu vina!”
Ovim stihovima Marko ukazuje na treće nečoveštvo: beg zanemaruje roditelje i ne odaje im poštovanje za stolom.
Pitanja i odgovori
Ko su dva pobratima u pesmi i šta beg Kostadin poziva Marka Kraljevića da vidi?
Dva pobratima su beg Kostadin i Kraljević Marko, koji jašu konje. Beg poziva Marka da mu dođe o jeseni, o Dmitrovu danku, o krsnome imenu, da vidi časti i poštenje, lepo dočekanje i gospodske đakonije.
Zbog čega Marko prekorava bega Kostadina i kaže mu da se ne hvali dočekanjem?
Marko je već bio u begovom dvoru tražeći brata Andrijaša i video tri nečoveštva. Zato mu kaže da se ne hvali, jer njegovo dočekanje nije onakvo kakvim se hvali.
Kako se beg ponio prema siroticama i kako je Marko ispravio to nečoveštvo?
Beg je sirotice oterao rečima 'Id't odatle, jedan ljudski gade!' i 'Ne gad'te mi pred gospodom vina!'. Marko ih je odveo na čaršiju, nahranio hlebom i napojio vinom, obukao u čisti skerlet i zelenu svilu, pa ih poslao begu; beg ih je tada primio kao gospodske sinove.
Koja je glavna ideja pesme o pravoj časti i poštenju?
Pesma pokazuje da prava čast nije u bogatstvu i spoljašnjem sjaju, nego u poštovanju svakog čoveka. Licemerje i oholost, kakve pokazuje beg Kostadin, jesu nečoveštvo, dok je Marko primer pravednog postupanja prema siromašnima.
Kojoj književnoj vrsti pripada ovo delo i po čemu se to prepoznaje?
Delo pripada narodnoj epskoj pesmi, dakle epici. Prepoznaje se po deseteračkim stihovima, motivima pobratimstva i junaštva, i po glavnom junaku Marku Kraljeviću koji zastupa pravdu.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Marko Kraljević i beg Kostadin Konje jašu do dva pobratima, Beg Kostadin i Kraljević Marko, Beg Kostadin besedio Marku, "Pobratime, Kraljeviću Marko, Da ti meni o jeseni dođeš, O jeseni, o Dmitrovu danku, A o mome krsnome imenu, Pa da vidiš časti i poštenja, A i lepa, brate, dočekanja, I gospodske đakonije redom." Al' besedi Kraljeviću Marko: "Ne hvali se, beže, s dočekanjem! Kad ja tražih brata Andrijaša, Ja se desih u dvoru tvojemu O jeseni, o Dmitrovu danku, A o tvome krsnome imenu: Vidio sam tvoje dočekanje, I vidih ti do tri nečoveštva." Al' besedi beže Kostadine: "Pobratime, Kraljeviću Marko, Ta kakva mi nečoveštva kažeš?" Veli njemu Kraljeviću Marko: "Prvo ti je, brate, nečoveštvo: Dođoše ti do dve sirotice, Da j' nahraniš hleba bijeloga I napojiš vina crvenoga; A ti veliš dema sirotama: - "Id't odatle, jedan ljudski gade! Ne gad'te mi pred gospodom vina!" A meni je žao, beše, bilo, Žao bilo dveju sirotica, Pa ja uzeh do dve sirotice, Odvedoh ih dole na čaršiju, Nahranih ih hleba bijeloga
I napojih vina crvenoga, Pa pokrojih na njih čisti skerlet, Čisti skerlet i zelenu svilu, Pa ih onda poslah dvoru tvome; A ja, beže, gledam iz prikrajka Kako ćeš ih onda dočekati; A ti uze jedno siročadi, Uze njega u lijevu ruku, Drugo uze na desnicu ruku, Odnese ih udvore za stole: "Jed'te pijte, gospodski sinovi!" Drugo ti je, beže, nečovještvo: Što su bili stari gospodari, Ša su svoju haznu izgubili, I na njima stari skerlet beše, One mećeš u donju trpezu; A koji su novi gospodari I odskora haznu zametnuli, I na njima novi skerlet beše, One mećeš u gornju trpezu, Pred njih nosiš vino i rakiju I gospodsku đakoniju redom. Treće ti je, beže, nečoveštvo: Ti imadeš i oca i majku, - Ni jednoga u astalu nema, Da ti pije prvu čašu vina!
Readnara
