Početak dela
Akšam mrače, moj po Bogu brate,
a jacijo moja posestrimo!
Pola noći, pola dobra moga,
eto zore, dušmanina moga!
Da zna zora šta je milovanje,
ne b' svanula za godinu dana,
a kamoli za dva, za tri sata!
Aman
Aman, Bosno moja
zemljo ponosna
zemljo mojih djedova
Aman, Hercegovino
reijeko Neretvo
kraj tebe sam ja rastao
Aman, moj Sandžaku
željo velika
utebi je ljubav moja
Aman, Sarajevo
dženet šeheru
budiš snove, nudiš utjehu
Ašikuje Adem-aga
Ašikuje Adem-aga,
b'jela dana ne ostavlja,
tamne noći ne preskoči!
Pitala ga stara majka:
"Jel' ti čemu ta djevojka?"
"Jes' mi čemu, stara majko,
jes' mi čemu i po čemu.
Iz oka joj sunce grije,
u obrazu krvca vrije,
jes' mi čemu, stara majko,
jes' mi čemu i po čemu!"
Banja Luko i ta tvoja sela
Banja Luko i ta tvoja sijela,
u tebi me cura zanijela.
Zanijela garavim očima,
ž:b’jelim licem i mednim ustima.
Kad bi Bog d’o da bi moja bila,
moja bi se želja ispunila.
Ne bih znao više šta me boli,
ljubio bih što mi srce voli!
Ah, moj Aljo
Ah, moj Aljo, crne oči,
ti ne hodaj sam po noći.
Ti ne hodaj sam po noći,
ja ću tebi sama doći.
Ja ću tebi sama doći,
sama doći do ponoći.
Na vrančiću kosmatome,
u odijelu gospodskome.
Moj se vranac uz brijeg penje,
često staje na kamenje.
Iz kamena vatra sijeva,
a moj Aljo pjesmu pjeva.
Ćemalušo, mali Carigradu
Ćemalušo, mali Carigradu,
u tebi su cari i veziri.
Car vezira kroz biser doziva:
»Moj veziru, što mi doći nećeš?»
Vezir mu se kroz zlato odziva:
«Padišahu, kako ću ti doći,
kad ne mogu kroz sokake proći,
od ćošaka i od mušebaka,
od momaka i od djevojaka,
od šargije Porčina Avdije,
a od šiše Hadžajlića Muše,
i od pera Hrgine Šerife,
od ljepote Fejzagine Šide!»
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
