Sedam lirskih krugova: lirska pesma — kratak sadržaj i tema
- Književni rod i vrsta
- lirika, zbirka pesama (ljubavne, misaone i religiozne pesme)
- Tema
- Zbirka lirskih pesama o prirodi, prolaznosti, patnji, smrti, ljubavi, stvaranju i duhovnom traganju za Bogom i spasenjem.
- Ideja
- Patnja, bol, ćutanje i smrt nisu kraj; kroz njih i kroz pesničku reč čovek se otvara dubljem duhovnom smislu, preobražaju i spasenju.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesme su, kako kaže naslov, raspoređene u sedam lirskih krugova (ciklusa). Zbirka počinje jutarnjim slikama prirode i čežnjom za devojkom ('Frula', 'Jasike', 'Izvoru', 'Rumena kap', 'Zora'). Slede pesme o seti ('Đurđevci'), o ljubavi i zrenju ('San u podne', 'Grozd') i o umiranju: u 'Dafini' mre neljubljeno, u 'Ljiljanima' device mru, a u pesmi 'Biljkama' bilje se u jesen zlati i umire. Mladoženji na ruci umire nevesta ('Česmi kraj puta'), u pesmi 'Poznoj' lirski subjekat traži oproštaj za bol, greh i blud, a u pesmi 'Sestri u pokoju' tuguje za umrlom sestrom. Zatim se obraća Bogu ('Molitva') i majci ('Božjak'), oseća samoću u gomili ('Osama na trgu') i bratstvo s drvećem ('Mirovanje drveća'), a obraća se i pokojnici ('Grobnoj'), bratu i roditelju. Niz od deset pesama obeleženih brojevima govori o muku (ćutanju) i onome što se ne može izreći rečima, o bolu i grehu iz kojih se čezne za rajem. Sledi niz kratkih pesama o gladi, bludu i zlu među ljudima („brat brata jede”). U poslednjim pesmama ('Epitaf', 'Put', 'Tuga u kamenu', 'Hram', 'Reči iz osame', 'Radosno opelo', 'Pogreb', 'Sećanje', 'Iz osame') smenjuju se misli o smrti, tuzi i reči, ali i radost i molitva. Zbirka se završava pesmom 'Priča', u kojoj dvoje, ruku pod ruku, prolaze kroz jesen, zimu, proleće i leto i pričaju „čudnu priču”.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Frula
Frulo, što dah moj radosni
žalno u dolji razleže?
Da l’ što pastiri pomrli
tobom prizivahu dragu?
Il’ žal se stani u meni:
s neba me strela ranila,
tamna me zemlja pečila,
te pesma mi je suzicom
i kapljom krvi kićena?
Il’ dah moj kad proteče,
žal te za odbeglom tajnom?
Jasike
Šta šume jasike bele,
prečiste gorske deve,
srebrne kad im strele
jutarnje sunce hitne,
i zrakom kliknu ševe?
Hladne kad kaplje, kad sitne,
niz tela im se sliju,
zelenim proplankom magle
kad mlečno kolo viju?
Zašto su glave nagle,
i kose smešale blage,
i dršću nage?
Od zime se ne ježe,
strah srca im ne steže,
jer na planini odrasle su same.
No iza sna — vedre tame,
trepet ih čilo što snile,
pa suncu, magli, pa proplanku
ćućore belu tajnu na uranku.
Izvoru
Žuborli vodo izvore,
mlada kad jutrom dohodi,
sana kad lice ogledne,
line li san joj u rumen,
je li me, vodo, snevala?
Jad jadani me,
jagoda zri;
rudi već leto livadom;
travka se travci nagnula,
ja sâm;
pomeni, vodo, za mene.
Tvoj žubor, vodo, srmeni
frulom ću tužan u osoj,
oro na prisoj da zaori.
Sred ora stidna kad stidana,
pomeni, vodo, za mene.
Rumena kap
Rumena kap ljubici na proplanku,
il’ zlatokosa vragoliju dosneva.
Lagana nono, milje niz travku,
gazi san zajutarjem.
Il’ prisojkinja se u kotur savija,
sunce na uranku.
Zore joj oči prozirom u ruj,
drago na san dohodilo,
rumena kap.
Lagana nono, milje niz travku,
gazi san zajutarjem.
Zora
Hej, na belom konju
zori mi zora i devojka.
Stani ne mini,
orosi ovu žal.
S golubicom bi da zaguče.
Usnama pupolj u cvetanje mami,
nedrima trešnje u zrenje.
Stani ne mini.
Kadifli, gle, moja dolja.
Travicom gusne
za mekotu po njoj,
pa mahovinom
po uzglavlju, po steni.
Stani ne mini.
Iz grla da ti golubica zaguče,
zaplamti sa usana ruža,
u nedrima ti dve trešnje zarude,
hej, srca dva kad polude.
Stani ne mini.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
