Zona Zamfirova je roman Stevana Sremca. Ljubavna priča iz starog Niša o lepoj Zoni, kćeri bogatog hadži-Zamfira, i mladom kujundžiji Manetu, kojima društvene razlike i stari običaji stoje na putu. Topla i duhovita slika varoškog života, zanatlija, provodadžija i pesama; vredi je slušati zbog živopisnih likova i jezika.
Zona Zamfirova: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, pripovetka
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija u varoši na Nišavi (Nišu) i okolini, u drugoj polovini 19. veka, posle oslobođenja od turske uprave.
Tema
Ljubav između siromašnog kujundžije Mana i ponosne čorbadžijske kćeri Zone, njihovo prikriveno ašikovanje, staleške prepreke, spletke i konačno srećan brak.
Ideja
Pripovetka pokazuje da iskrena ljubav, poštenje i upornost mogu savladati staleške predrasude i roditeljski pritisak, te da sreća ne zavisi od bogatstva i porekla.
Glavni likovi
Mane — Mladi i naočit kujundžija, siromašan ali vredan i ponosit, zaljubljen u Zonu; zovu ga čapkun-Mane.
Zona — Lepa i bogata kći hadži Zamfira, ponosita i razmažena, potajno zaljubljena u Mana.
hadži Zamfir — Bogati i uticajni čorbadžija, strog i ponosit otac, koji na kraju prihvata Mana za zeta.
Jevda — Manina majka, udovica, brižna i pobožna, želi da joj se sin oženi i bude srećan.
tetka Doka — Manina tetka, brbljiva, neobična i sklona svađi, umešana u proševinu i spletke, ali odana Manu.
tetka Taska — Zonina tetka, oštra i ponosna, drži do čorbadžijskog staleža i protivi se vezi Zone s Manom.
Manulać — Bogati i povučeni čorbadžijski sin, štedljiv i stidljiv, koga tetke nude Zoni, ali on nije za nju.
Vaska — Zonina izmećarka koja prenosi poruke i pomaga između Zone i Mana.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U Nišu, u drugoj polovini 19. veka, mladi kujundžija Mane, dobar majstor, ali siromašan, voli lepu Zonu, kćer bogatog hadži Zamfira, a i ona ga potajno voli. Zonina rodbina, naročito tetka Taska, smatra da on nije prilika za čorbadžijsku kuću i hvali joj bogatog i stidljivog Manulaća. Manina tetka Doka na svoju ruku odlazi da prosi Zonu, ali se proševina završi svađom, a hadži Zamfir uvredljivom poslovicom nazove Mana kučetom. Kada se Mane potom sretne sa Zonom, ona ga hladno odbije i sa izmećarkom Vaskom mu se nasmeje. Uvređen, Mane smišlja osvetu: uz pomoć tetka Doke, pobratima Mitančeta prerušenog u devojku i jednog kočijaša, noću priredi lažnu otmicu pred Zamfirovom kapijom, pa ceo grad poveruje da je Zona pobegla s njim. Glas se brzo širi, Zamfirovi su poniženi, a Manulaćevi više ne žele Zonu. Šalju je udatim sestrama, ali i tamo je stiže pesma o pobegulji. Posle godinu dana hadži Zamfir dolazi u Manin dućan i daje mu do znanja da bi ga primio za zeta. Mane, ipak, ne prilazi dok Zona sama ne pokaže ljubav: ona se izjada njegovoj majci Jevdi, a preko Vaske mu šalje cveće i šefteliju. Sledi proševina, prsten i svadba. Mane odbija miraz od pet stotina dukata, a Zamfir im poklanja kuću. Posle svadbe stari Zamfir sumnja da je onu otmicu izveo Mane, ali u sebi priznaje da boljeg zeta ne bi mogao naći.
Motivi
staleške razlike — Ljubav između siromašnog kujundžije Mana i bogate Zone Zamfirove nailazi na oštre čorbadžijske predrasude o tome šta je prilika.
spletke i osveta — Propala proševina tetka Doke i Zonino podsmevanje navode Mana da lažnom otmicom osramoti Zamfirove.
ponos i inat — Zonin čorbadžijski ponos i Manin uvređeni inat produžavaju nesporazum, iako oboje čeznu jedno za drugim.
čaršijsko ogovaranje — Glasovi, pesme i ruganje po mahalama brzo šire vest o navodnoj otmici i pritiskaju porodicu.
ašikovanje i patnja — Tajni pogledi, pesme i poruke preko Vaske, uz cveće i šefteliju, prikazuju skrivenu ljubav i Zonino kajanje.
Važni citati
„Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde se premenjuvaš.”
Ova pesma otvara pripovetku i pokazuje kako je Zona postala predmet opšteg ašikovanja i glasina.
„Bata-Mane, pozdravila ti se Zone!”
Vaskin pozdrav je prva jasna poruka da Zona potajno misli na Mana i pokreće njegovu nadu.
„Zlatu će se kujundžija naći”
Izreka nagoveštava rasplet: Zoni, kao zlatu, priliku će naći upravo kujundžija Mane.
„Svet je ovaj kao kakav merdiven, — jedan se kači, a drugi pa slazi, — ta i s vas čorbadžije takoj si je.”
Dokina rečenica sažima promenljivost društvenog položaja i osporava čorbadžijsku oholost.
„Tija voda breg roni; kao kamen dube”
Ova narodna misao objašnjava kako su uporni saveti tetaka vremenom uticali na Zonu da odbaci Mana.
Pitanja i odgovori
Kako je Mane uspeo da osramoti Zamfirove i natera ih da pristanu na brak sa Zonom?
Mane je uz pomoć tetka Doke, pobratima Mitančeta prerušenog u devojku i kočijaša Stavre Jareta izveo lažnu otmicu Zone pred Zamfirovom kapijom. Glas da je Zona pobegla s njim brzo se raširio, pa je čorbadžijska kuća bila ponižena. Time je stvorio pritisak da Zamfirovi kasnije sami požele da Mana prihvate za zeta.
Uporedi Zonu i Mana prema njihovom društvenom položaju i karakteru.
Zona je bogata i ponosna čorbadžijska kći, isprva hladna i razmažena, dok je Mane siromašan ali vredan i ponosit kujundžija. Oboje su zaljubljeni, ali ih razdvajaju staleške predrasude i lični ponos. Mane je spreman na osvetu, a Zona kasnije pokazuje kajanje i patnju.
Kako se u delu javlja motiv ašikovanja i tajnih poruka?
Ašikovanje se vidi u pesmama o Zoni, krišom razmenjenim pogledima i porukama koje prenosi izmećarka Vaska. Zona po Vaski šalje Manu cveće i šefteliju kao znak ljubavi i kajanja. Tim motivima Sremac pokazuje skrivena osećanja koja ne smeju otvoreno da se iskažu.
Kojoj književnoj vrsti pripada Zona Zamfirova i koje su odlike pripovedanja?
Zona Zamfirova je pripovetka, dakle epsko delo u prozi. Odlikuje je realističan prikaz niške čaršije, humor, dijalekatski jezik i žive slike običaja. Pripovedanje je hroničarsko, s puno detalja i narodnih umotvorina.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Stevan Sremac
Zona Zamfirova
Glava prva
U kojoj je opisana jedna dirljiva scena između kalfe Kote i šegrta Pote, dalje, kuća hadži Zamfira čorbadžije, a tako isto i slika junakinje ove pripovetke.
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmalimuštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe:
Sinoćke te, lele, vido’, Zone,
gde se premenjuvaš...
Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda.
A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom:
Readnara
