Početak dela
Pripovedač Sremac i
praktikant Vukadin
(1896)
Pisac: Radoje Domanović
Prva glava ove Domanovićeve satirične književne kritike/paškvile objavljena je u „Odjeku“ br. 167 od srede, 6. novembra 1896. godine. Međutim, taj broj „Odjeka“ nije sačuvan u Narodnoj Biblioteci, Biblioteci Matice srpske niti u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu koja ima najviše sačuvanih primeraka iz ove godine.
Glava II
U kojoj Vukadin „raste i đika bez ikakve prepone“.
Kad se ovako temeljno prouči život našega naroda, onda se tek može izvesti onako mudar zaključak i reći, da je „pandurska služba“ taman stvorena za naš narod, koji nema velikih ambicija, niti voli velika naprezanja.
Šta li je za pripovedača, koji ima velikih ambicija a ne voli velika naprezanja, i koji hoće mnogo slave sa malo truda i znanja?
Ovu glavu nam nije pisac preporučio da pamtimo, ali, to se bez sumnje samo po sebi razume, kao i to, da će se tek na završetku priče (ako ko uzmogne da čita do kraja) videti, kako je i njoj imalo mesta i misla. Mi je bar za sada ne mogosmo razumeti. Nama smrtnima sve ovo do sada izgleda, bože oprosti, kao – neko ačenje. To sigurno dolazi otud, što ne možemo da pojmimo značaj ovako dubokih stvari… Ko zna, možda je pisac, onako tek uzgred, hteo da utiče na omladinu, iznoseći na primer
Vukadinovo junaštvo, kad se odmete u hajduke, pa iz korova viče majci držeći kremenjak u desnici:
– Hljeb na panj pa odlazi! U hajduka vere nema. – A ocu opet veli: –
Natrag ako ti je glava mila!
Ako je to hteo, onda protiv patriotskih pobuda i namera ne smemo ništa imati. Naprotiv, to se mora pohvaliti.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
