Pevam danju, pevam noću je lirska pesma Branka Radičevića iz 1847, pisana u duhu srpske narodne pesme. Pevač peva danju i noću i želi da glasnošću podigne dragu sa zemlje među zvezde. Vredi je slušati zbog muzikalnosti stiha i tople romantičarske čežnje.
(Pevam danju, pevam noću): lirska pesma — kratak sadržaj i tema
Književni rod i vrsta
lirika, intimna pesma
Tema
Želja lirskog subjekta da pesmom uzdigne dragu osobu, koju zove „sele moja“, sa zemlje među zvezde.
Ideja
Pesma iskazuje nežnost prema dragoj osobi: za pesnika je ona zvezda koja pripada nebu, ali on priznaje da njegova pesma još nije dovoljno snažna da je tamo uzdigne.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Lirski subjekat kaže da peva danju i noću i da peva šta god hoće, jer šta hoće, to i može. Samo jedno još ne može: da zapeva tako glasovito i silovito da pesmom digne dragu osobu, koju zove „sele moja“, sa zemlje i postavi je među zvezde. Na kraju kaže zašto to želi: ona je zvezda, pa treba da bude među zvezdama, među svojim milim sestricama.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito, silovito, Da te dignem sa zemljice, Da te metnem međ zvezdice. Kad si zvezda, sele moja, Da si među zvezdicama, Među svojim, sele moja, Milim sestricama. 1847.
Readnara
