Početak dela
Nigde spasa (1901)
Pisac: Radoje Domanović
Slušati predavanja iz latinske sintakse i ošišati se na letnjoj vrućini, naročito kod nevešta berberina, to mi behu najdosadniji časovi, jer nikad mi život nije izgledao s manje smisla, gluplji, nego u tim prilikama. Nikad ne bih mogao odlučiti šta je teže od toga dvoga.
Zamislite samo letnji vreo dan kad se od žege čisto i svest pomuti, pred očima treperi vazduh, telo malakše, otromi se, čovek se jedva kreće od dosade, i sad, recimo, u takvom stanju klonete na berbersku stolicu. Berberin vas umota čaršavom i vi morate da se ukočite kao kakav rimski senator. Čaršav berberin zaćuška oko vrata i onda nastane strahovita procedura. Znoj curi niz lice, hoće u oči, muve bezobrazne saleću i padaju čas na nos, čas na lice, čas oko usta, a vama ruke pod čaršavom, pa samo tek možete mrdati licem, skupljati nos, uvijati ustima. Po licu, opet, ulepljenom od znoja, padaju sitne dlačice ispod makaza, pa se lepe, padaju preko očiju, pa čak i u usta, i tada nastaje očajno pljuckanje. Uza sve te muke, berberin vas muva tamoamo i obrće vam glavu kao kakvu stvar, škljoca oko ušiju makazama bez ikakva razloga i, s vremena na vreme, tupe makaze očupaju pokoji pramičak kose; vi srknete vazduh u sebe, uvijete se od bola, a berberin vas uteši: „Ništa, to nije ništa, molim vas!“ i okupi energačnije škljocati makazama, misleći valjda da vam tom muzikom zabašuri bol.
Kako se u tako očajnom položaju očekuje s nestrpljenjem ono spasonosno berberinovo „Nazdravlje, gospodine!“ Skine vam čaršav i osetite kako vam se razvedri pred očima, osetite blaženstvo, neiskazanu radost, kao kad vam naprečac prestane jaka zubobolja.
Tako se isto u očajanju očekuje zvuk školskog zvona, koje vas odjednom izbavlja onih nesnosnih apsolutnih ablativa i čitave poplave nunkova, kvidova, kvid kvida i nunk nunka. I famuluz koji zvoni (njega sam uvek smatrao za neko anđeosko biće) jednim pokretom ruke, zvono jednim zvukom, zvukom nebeskim, rastera sve te dosade. O, kako mi se taj slatki zvuk upio u dušu da ga nikad ne mogu zaboraviti!
Taman nastavnik veli:
— Takođe je zgodno upotrebiti ovde nec nec. Hajde, pokušajte vi!
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
