Početak dela
Naša posla (1901)
Pisac: Radoje Domanović
Podnaslov — Dogovor kuću gradi
Gube se mnogi narodni običaji, ali se divni običaj naših vrlih predaka: piti izjutra vruću rakiju, potpuno održao u blagodarnom potomstvu i predavaće se revnosno s kolena na koleno dokle teče sunca i meseca, dokle dotraje poslednjeg Srbina. Mnoge su mudre izreke naših starih dotrajale, propale, upravo, ako se sme reći, izlapile, oglupele, i nekadašnje se gluposti, malo-pomalo, dugim nizom godina promudrile. The, šta već možemo kad je tako; sve ide s vremenom, menja se. Ali, ima jedna izreka koja, kao i ovaj najlepši običaj, ostade u punoj snazi, i ne samo što ne propade, već se svakim danom sve više ceni i poštuje. Ta je izreka: Dogovor kuće ne obara, ili još bolje:
Dogovor kuću gradi.
Mi Srbi nijedan posao ne preduzimamo na brzu ruku, onako tek natersume, već o svemu razmislimo, dogovorimo se s ovim, s onim: više očiju, naravno, više vide. Obazriv, pametan narod. Čuo sam da nijedan drugi narod sem Srba i nema ovu mudru izreku. Zato svima njima i ide tako dobro, te dolaze, što rekli naši, sa sviju strana kod nas ovde da se ishrane hlebom. E, ali Srbin neće ni pljunuti dok se ne dogovori.
Imao sam ja u selu jednog suseda koji nije hteo maći s mesta bez dogovora.
— Hoćemo li danas okopati kukuruz? — pitaju ukućani.
— Pa, čekaj da se dogovorimo.
— Dan ne čeka — veli žena. (To već nije prava Srpkinja, Neki izrod!)
— Treba da nađem Marka da se dogovorimo hoćemo li danas kod njega u pozajmicu, a sutra kod nas.
Ide i traži Marka. Nađu se u me’ani i sednu da se dogovore. Srkuću tako rakije i dogovaraju se kao pametni ljudi. Pa razgovor, kao razgovor, pređe na druge stvari, dok tek pogledaš, Marko se prekrsti i uze se nešto pravdati:
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
