Misterije

Početak dela

Misterije

Pisac: Mileta Jakšić

MISTERIJE

Daleko, na polukružnoj crti velike ravnice, ispod horizonta, kao na rubu ogromnog zelenog diska, videla se u sutonu silueta jednoga tornja, trup jedne vetrenjače sa četvoro nepomičnih krila, i crn masiv velike šume.

Sve to beše oštro ocrtano, kao usečeno u zažaren zapad, na mestu gde je sunce zašlo.

Pred veče se zaustaviše kraj one šume jedna kola s putnikom koji je još jutros rano pošao onamo, i, stigavši najzad, sišao s kola, skinuo prtljag, oprostio se do sutra s kočijašem koji otide u selo da prenoći, a sam ostade kraj velike šume u kojoj se, na danu rasturene senke, skupljahu na noćište.

Putnik beše bolesnik, kovač iz našeg sela, koji je na sve strane tražio leka svojoj bolesti, i, ne našavši ga, čuo najposle za ovu šumu.

Još kao dečko zapatio je nekakvu bolju u nogama, osećao malaksalost, nemoć.

Vračare i proročice su govorile da je nagazio na vilino kolo.

On se doista seća da je jedne noći kao šegrt, pasući majstorova konja u livadama, na mesečini, nabasao na nekakav krug kao zelen obruč, na čijim je krajevima trava većma izrasla, i čim je kročio u taj krug noge mu se podsekle, osetio nemoć i seo.

Posle mu buknu jedna noga u listovima. Tražio je leka po doktorima, crkvama i manastirima. Bio je i na jednom izvoru u nekakvoj planini, gde se ispod zemlje čuje kako se služba služi i đaci poju, ali mu sve to ništa nije pomoglo.

Najzad je došao u ovu šumu.

Šuma je bila na glasu sa svoja tri velika, stara jasena, gde se u gluvo doba noći sastajale vile na ročište i vidale rane, lečile razne bolesti onima koji bi tu dolazili da potraže leka.

Nastavak slušaj besplatno