Srpska narodna epska pesma u obliku bugarštice o Marku Kraljeviću i njegovom bratu Andrijašu. Dva viteza dele plen, ali se posvađaju oko trećeg konja, i Marko rani brata sabljom. Andrijaš ga, ranjen, moli da majci ne otkrije istinu, pa je pesma dirljiva priča o bratskom sukobu, časti i tuzi.
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš: epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, narodna epska pesma (bugarštica)
Mesto i vreme radnje
Mesto nije izričito navedeno, a vreme pripada neodređenoj prošlosti iz epohe Marka Kraljevića.
Tema
Sukob braće oko podele trećeg zarobljenog konja, Markovo bratoubistvo i Andrijašev samrtni savet bratu da od majke sakrije istinu.
Ideja
Pesma pokazuje kako svađa i pohlepa mogu dovesti do toga da brat ubije brata; Andrijaševa smrtna molba otkriva brigu za majku i teret krivice koji ostaje Marku.
Glavni likovi
Marko Kraljević — Vitez i brat Andrijaša; u svađi oko trećeg konja naglo trgne sablju i smrtno rani brata.
Andrijaš — Markov brat, mladi vitez; smrtno ranjen, ne proklinje brata, nego ga tiho moli da majci preda njegov deo plena, da je poštedi istine i da u nevolji doziva njegovo ime.
majka — Majka Marka i Andrijaša; u pesmi se samo pominje, a Andrijaš na samrti moli Marka da je poštedi bolne istine.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Dva siromašna junaka dugo su zajedno drugovala i pošteno delila plen. Jednom su zarobili tri dobra konja; dva su lako podelila, a oko trećeg se posvađaju i razljute. Pesma otkriva da to nisu bili obični siromasi, nego Marko Kraljević i njegov brat Andrijaš. U svađi Marko trgne pozlaćenu sablju i udari brata u srce. Ranjeni Andrijaš se uhvati za njegovu desnu ruku i tiho ga zamoli da mu ne vadi sablju dok mu ne kaže nekoliko reči. Traži da njegov deo plena preda majci i da joj ne kaže istinu. Ako majka pita zašto mu je sablja krvava, neka kaže da je ubio tihog jelena koji mu se nije sklonio s puta i da ga, kad bi se moglo vratiti, ne bi ubio. Ako pita gde je Andrijaš, neka kaže da je ostao u tuđoj zemlji, zaljubljen u gizdavu devojku koja mu je dala vino zaborava, i da ga uskoro može očekivati. Kada Marka napadnu gusari u tamnoj gori, neka doziva Andrijaševo ime, jer će se gusari razbežati kao i uvek kad su to ime čuli. Na kraju Andrijaš kaže neka Markova družina vidi kako je brata ubio bez krivice. Pesma se završava pevačevim pozdravom gospodaru i družini.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš (bugarštica) Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala, Lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala, Lipo plince dilila i lipo se razdiljala, I razdiliv se, opet sazivala. — Već mi nigda zarobiše tri junačke dobre konje, Dva siromaha. Tere sta dva konjica mnogo lipo razdilila, O tretjega ne mogoše junaci se pogoditi, Negli su se razgnivala i mnogo se sapsovala. Ono to mi ne bihu, družino, dva siromaha, Da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviću, Vitez Marko Kraljeviću i brajen mu Andrijašu, Mladi vitezi. Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlaćenu, I udari Andrijaša brajena u srdašce. On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku, Tere knezu Marku potihora besiđaše: „Jeda mi te mogu, mili brate, umoliti, Nemoj to mi vaditi sabljice iz srdašca, Mili brajene, Dok ti ne naručam do dvi i do tri besidice. Kada dođeš, kneže Marko, k našoj majci junačkoj, Nimoj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti, I moj dil ćeš podati, kneže Marko, našoj majci, Za što si ga nigda veće od mene ne dočeka. Ako li te bude mila majka uprašati, Viteže Marko: „Što mi ti je sinko sabljica sva krvava?” Nemoj to joj, mili brate, istinu kazovati, Ni naju majku nikako zlovoljiti, Da reci to ovako našoj majci junačkoj: „Susrete me, mila majko, jedan tihi jelenčac, Koji mi se ne hti sa drumka ukloniti, Junačka majko,
Readnara
