Narodna epska pesma o izazovu na mejdan. Aga od Ribnika šalje pismo Senkoviću Đurđu, a kada stari Đurađ zaplače jer ne može da odgovori, sin Ivo nudi da ga zameni. Vredi je slušati zbog prikaza časti, porodične dužnosti i junaštva na granici.
Ivo Senković i aga od Ribnika: epska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
epika, narodna epska pesma
Mesto i vreme radnje
Krajina u vreme borbi s Turcima: dvor Senkovića i Ribničko polje pod belim Ribnikom.
Tema
Pesma govori o tome kako mladi Ivo Senković zamenjuje ostarelog oca i izlazi na mejdan protiv age od Ribnika. U dvoboju pobeđuje agu, a potom nadmudri i pašine sinove i vraća se kući s dokazima pobede.
Ideja
Pesma slavi junaštvo, sinovsku ljubav i odanost ocu; prava hrabrost i čast vrede više od bogatstva, a mladost ne mora biti prepreka velikom delu.
Glavni likovi
Ivo Senković — Sin Đurđa Senkovića, mlad i hrabar junak koji nema ni šesnaest godina, odlazi na mejdan umesto oca, pobeđuje agu i nadmudri Turke.
Đurađ Senković — Ostareli junak i Ivin otac, koji se plaši za sina, daje mu blagoslov i na kraju zamalo ne pogubi Ivu misleći da je aga.
aga od Ribnika — Turski junak koji poziva Đurđa na mejdan, ohol je i samouveren, ali gine od Ivine ruke.
dva pašina sina — Agini pratioci koji pokušavaju da osvete njegovu smrt, ali ih Ivo prevari i uzme im konje.
majka — Ivanova majka i Đurđeva supruga, koja se preplaši kada ne prepozna sina u turskom odelu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Aga od Ribnika piše Đurđu Senkoviću i poziva ga na mejdan. Ostareli Đurađ plače jer se ne može boriti; njegov sin Ivo, koji još nema šesnaest godina, javlja se da zameni oca. Otac ga upozorava na strašno agino ruho i daje mu blagoslov, opremi ga i svetuje. Ivo dolazi pod beli Ribnik, gde aga pije s dva pašina sina. Aga mu nudi da se preda i otkupi, ali Ivo traži mejdan. Zauzima mesto na belegu; aga napada kopljem, ali se dora sagne, pa Ivo preseče koplje. Aga beži, Ivo ga stiže i želi da ga uhvati živog, ali aga puca i ubija doru. Ivo peške odseče glavu vrancu, zatim i agi, uzme aginu glavu i odelo. Dva pašina sina kreću u poteru, ali ih Ivo prevari, uzme im konje i pevajući krene kući. Majka ga u turskom odelu ne prepoznaje i misli da dolazi aga; Đurađ izlazi na staroj bedeviji i napada sina. U nevolji Ivo baci pred oca glavu age od Ribnika. Đurađ se zaustavi, zagrli sina i pita zašto je obukao tursko ruho; Ivo odgovara da mu ono služi kao dokaz pred gospodom da je bio na mejdanu.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Ivo Senković i aga od Ribnika Knjigu piše aga od Ribnika, Pa je šalje Senkoviću Đurđu: "O, junače, Senkoviću Đurđu! "Ja sam čuo i ljudi mi kažu, "Da si dobar junak od mejdana; "A i mene ne kudi družina: "Ako s', Đurđu, junak od mejdana, "Od mejdana i od sablje britke, "Odi k meni pod bela Ribnika, "Od' na mejdan, da se ogledamo; "Ako l', Đurđu na mejdana nećeš, "Predi meni gaće i košulju, "Nek ja znadem, da si mi pokoran." Gleda knjigu Senkoviću Đurđe, Gleda knjigu, a suze proliva; Al' ga pita Senkoviću Ivo: "Roditelju, što suze prolivaš? "Do sad su ti knjige dolazile "I kroz tvoje ruke prolazile, "Ali nisi suza prolivao." Al' besedi Đurađ Senkoviću: "Drago čedo, Senkoviću Ivo! "Jesu do sad knjige dolazile, "Al' ovaka nigda došla nije; "Ako li je kad i došla 'vaka, "A baba je onda mlađi bio, "Pa se nije od knjiga plašio: "Ovo j' knjiga age od Ribnika. "Aga mene na mejdan zaziva, "Ja sam, sine, vrlo ostario, "Ne mogu se ni konja držati, "Kamo l' terat' po mejdanu s Turci, "A presti se nisam naučio, "Turkom presti ne mogu košulja."
Readnara
