Početak dela
Hajduk Stanko po
kritičarskom receptu
g. Momčila Ivanića
(1900)
Pisac: Radoje Domanović
I
POREKLO I DETINjSTVO
Čim se kaže hajduk, čitalac mora i sam pomisliti da se Stanko morao roditi negde tako u Bečkereku ili Irigu. Tako i jeste. Ovaj vitez iz našeg ustanka rodio se tačno u Irigu (iako, uzgred budi rečeno, ne mislim da time krnjim važnost Bečkereku), od vrlo imućnih i uglednih roditelja.
Mati Stankova, Emica, bejaše žena oštrije naravi. Goropadno je vikala po kući, grdila oca Stankova, pravila „fertove“, vladala dobro oklagijom, kojom se vežbala u borenju po leđima svog dobrog muža, a oca Stankova, koji bejaše profesor (valjda grčkog i latinskog jezika), i veoma je voleo junačke narodne pesme i nauku o jeziku.
Posigurno se drži da plemeniti hajduk Stanko nije nasledio nijednu crtu od svoje opake i zle matere, koja je nemilice zlostavljala i njega i oca mu, od koga je po svoj prilici i nasledio strpeljivi karakter i plemeniti duh. Na sreću njegovu, a i opšte stvari, mati mu rano umre, te je njegovo vaspitanje u detinjstvu ostalo samo pod uticajem njegova krotka, blaga i pobožna oca, a sve to imalo je i docnije kroz ceo
Stankov život dragocenih posledica.
Stanko je detetom bio slabačak, bledunjav, suv, protegljast dečko, sa prozračnim ušima, plavom, uvek nabrenovanom, svilastom kosicom i kao nebo nežnim plavim očima, koje vas uvek glede sa nekom setom.
Pokreta je bio krotkih, tihih, kad ide kroz kuću (naročito kad papa čita kakvu staru knjigu), pa biste rekli da je Stanko sa onom svojom vižljastom, prozračnom pojavom pre duh nego dete. E, ali i klasično vaspitanje oca njegova, držim, dosta je tome finom kretanju pomagalo.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
