"Zvanična ispravka" je pripovetka Svetolika Rankovića. U malom mestu izbija uzbuđenje kada se pročuje neka novina iz štampe, pa se radoznali svet okuplja da je čuje i prepričava. Vredi je slušati zbog žive i blago satirične slike palanačkog života.
Cela naša palančica zinu od čuda. Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči Tapurovoj mehani, da se svako uveri i da se nasluša čuda nečuvena. Dućandžije iznose male zelene stolice, opletene rogozom i s provaljenim sedištem ili odvaljenim naslonom ili okrnjenom nožicom — već kakva je čija »narav« pri sedenju... isprêče stolice u vratima, pa zabrinuto i ljubopitno žure niz čaršiju, teturajući krivim i nesigurnim nogama koje su naviknute da u skrštenu položaju počivaju na ćepenku. Kasapi zabodoše noževe u panj, ostaviše čitave rojeve muva, da slobodno i veselo obleću oko neprodanog mesa i koža, — ne bojeći se goveđeg repa i ostalog smrtonosnog oružja, kojim ih kasapi na dokolici plaše i tamane, — pa se i oni dadoše niz ćepenke, pozivajući uz put zanatlije i ostale slobodne građane, za koje znaju da su orni i neuzdržljivi na novosti i glasove... Žene se naređale na prozorima i vratnicama, pa nervozno zadržavaju i zapitkuju prolaznike, ljute se na njihove kratke i neodređene odgovore i, ne znajući uzrok ovoj čudnoj žurbi, pomažu se uobraženjem i jezikom, te same stvaraju stotine raznih kombinacija i spletaka. — Kao što vidite, — prava uzbuna!
A pred Tapurovom mehanom sleže se narod sve više i više,
Readnara
