Početak dela
Svetolik Ranković
Gorski car
Svetolik Ranković
Gorski car
I
Prvi put je svrnuo na sebe pažnju celoga sela o krstonošama.
Tada se upravo i zamomčio. Majka mu srezala duge košulje od ubeljena konopljana platna, sestra mu ih izvezla crvenim i crnim pamukom, i uz njih mu spremila široke tkanice sa devet raznobojnih pruga i pamučne podveze za dizluke sa kićankama od vunice. A sam Đurica, terajući drva u grad, zaradio je čohani jelek i dizluke, opšivene crnim gajtanom, i veliki tunos sa kićankom. Tako odeven dođe na krstonoše.
Beše se iskupilo dosta naroda. Popa već pozvao odbornike u zasedanje, pa odlučuje sa njima ko će šta nositi. Krst dadoše od prve kmetovu sinčiću, ma oko barjaka se nikako ne mogoše pogoditi.
Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku iziđoše napolje. Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će.
Đurica beše, i stasom i lepotom, nadvisio svu momčadiju. Beše ih i starijih i odevenijih, ali gledajući odjednom u sve njih, on prvi padaše u oči. Beše kao bor, koji je izrastao u čestaru, među pravim i jedrim cerićima. Zato se i popov pogled zaustavi na njemu.
— A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš?
Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu:
— Zar iz 'nake kuće?!...
— Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi...
— Jok, ne može! — odseče knez.
Među momcima nasta gurkanje i šaptanje. Do Đuričina uha dolete samo jedna reč: »jalovica«, ali on odmah razumede njeno značenje i pozna glas onoga, koji je reče. U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
