„Kapetanica“ je pripovetka iz srpskog realizma. Prati Kaju, lepu i ponosnu devojku iz male varoši, i njenu želju da postane kapetanica, dok slika provincijski život i društvene razlike. Vredi je slušati zbog žive karakterizacije i Rankovićevog realističnog pripovedanja.
Među ostalim stanovnicima varošice A.... beše i neki čiča
Gliša. On ne imađaše opredeljeno zanimanje, bio je čas pandur, čas trgovački veresijaš, čas baštovan, po nekad je mogao čak i ćatu opštinskog zameniti. No najradije i najčešće je bivao trgovački veresijaš. Išao je iz jednog sela u drugo i kupio veresiju svima trgovcima, koji su mu god punomoćije dali, a takvih je bilo dosta, te je tako čiča Gliša dobro izlazio na kraj. Srećom ne beše opterećen mnogom decom. Jedini spomen dvaespetogodišnjeg bračnog života njegovog i snaša Julinog beše im jedinica njihova osamnaestogodišnja
Kaja. Lepotom svojom nadmašila je sve a...ke devojke, koje su joj za to mnogo zavidele, a ona je se time gordila. Čiča Gliša i Jula behu zadovoljni svojom sudbinom; a zašto i ne bi kad nikad ne znađahu šta je to sirotovati. Č’a Gliša je se u svakoj neprilici umeo vešto izvući i oni doista živeše bolje no mnoge ćifte a...ke. Njihova Kaja beše obučena kao prve trgovačke kćeri, pa kad prođe kroz varoš, kalfe da se polome, a ona bogme ni glave da okrene na njih; a kad prođe pored sreske kancelarije onda je tek vredno videti šta se od nje radi. Ustura se,
Bože, pa se stane kočoperiti, pa vrtiti, pa još ako je kapetanica na prozoru e onda misliš sva se izlomi, al’ kapetanicu ni da pogleda. Vi
Readnara
