„Bogomoljac“ je pripovetka Svetolika Rankovića smeštena u srpsko selo. Prati pobožnog čiča Peru, poznatog po odlascima u manastire i dobrodušnosti. Priča pruža topao prikaz seoskog života i tradicionalne duhovnosti.
Naše selo računalo se kao najpoštenije mesto u okrugu. Kad naiđeš u njega iz drugih sela, izgleda ti kao da si, posle teška i umorna puta po sunčanoj pripeci, zašao u hladovito osoje, gde ti miris bučja i žubor potočića dušu razgaljuje i uleva u nju beskrajno, nežno zadovoljstvo. S kim se god sretneš, bilo muško ili žensko, sve ti izaziva neku živu simpatiju prema sebi, i ti moraš zavoleti ova dobra i blaga lica. I ljudi, i okolina, i sve što vidiš u našem selu uverava te, da ovuda gotovo nikad ne hodi noga jabanska i da je ovo mesto samom prirodom odvojeno od ostalog sveta. Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta. U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta. Između njih naročito se pročuo čiča Pera. Njega je znao ceo naš okrug, a znala ga je i većina naših manastira. Ko ti nije dobio od njega kakav pametan savet, ili retko seme, ili čuo zanimljivu priču iz njegova putovanja, ili doznao da ima mesta gde ne oru ralicom i ne kopaju motikom, nego rade boljim i veštijim spravama. Znali su ga svi, i svi su ga veoma poštovali.
Čiča Pera je bio prava anđeoska duša. Za njega su svi govorili da neće ni mravu na žao učiniti. Takav je bio od kako ga pamtimo. Čim
Readnara
