Vampir

Početak dela

Vampir (1893)

Pisac: Milan Đ.

Milićević

Istinska pričica[a].

Gospodine kapetanu, reče kmet Mijat iz sela Plaskovca u Jasenici, sreskom starešini P... K... koji, svršivši službene poslove u tom selu, naređivaše što ima sutra da radi u selu Vinči, — ti se spremaš ujutru rano da odlaziš, a ja bih te molio, da sutra predaniš ovde!

Kapetan P... K... bejaše mlad, školovani čovek, a u službi vrlo vešt i neobično tačan činovnik. Poslove razvlačiti on nije umeo, a

„cicvariti” po selima upravo je mrzio. Čujući šta Mijat želi, on ga oštro pogleda, i upita:

— Zar ovde da predanim bez posla, a onamo da me čekaju ljudi, i da dangube?

Kmet Mijat, čovek od svojih 30–32 godine, plav, kosmat, razvijene snage, i čista odela, bejaše prijatna slika seljaka domaćina. U detinjstvu je neko vreme išao u osnovnu školu, te je i sada znao čitati i kojekako štošta zapisati, a i osim toga računao se je u najrazboritije ljude u selu. U kući nije bio zadružan; imao je, istina dva brata, ali su oba ispod dvadeset godina; imao je majku, ženu i svoje troje još nejačke dečice. Kao vredan domaćin, Mijat je omrcao i osvitao na svojoj njivi, na svojoj livadi, ili kod stoke. Seoski birov, kad bi u selo došla iznenada kakva zapovest, ili kakvo pismo na kmetovo ime, nikad Mijata nije tražio onde gde se jede i pije, nego onde gde se radi. Eto za to i ovoga dana Mijat je tek pred samu noć stigao opštinskoj kući, gospodinu kapetanu, kad je ovaj već bio gotovo posvršavao sve svoje službene poslove s kmetovskim pomoćnikom

Stevanom Vrzikom.

Kmet Mijat je imao nešto da kaže kapetanu, ali to ne mogaše, dokle god oko kapetana bejaše ljudi. Tek kad ovaj, svršivši poslove, i otpustivši ljude, osta sam, Mijat mu pristupi bliže i reče: da i sutradan predani u Plaskovcu.

— A rašta bih ja dangubio ovde toliko, upita kapetan.

— E! Ubio mu Bog nameru! poče Mijat nekako razvlačeći, i češući se iza vrata: — Mi smo ti ovde na velikoj muci.

Nastavak slušaj besplatno