Readnara

Tartaren Taraskonac

Alfons Dode

  • Roman
  • Jezik knjige: srpski
  • 63 strana

Tartaren Taraskonac je satirični roman Alfonsa Dodea o čuvenom hvalisavcu iz male južnofrancuske varoši koji sanjari o lovu na lavove u Alžiru. Dode s blagim humorom prati Tartarenovu taštinu i maštu, pa se ova priča sluša lako i s osmehom, kao topla slika junaka koji živi u sopstvenim legendama.

Poslušajte početak

Slušaj prvih 5 strana bez registracije Slušaj celu knjigu besplatno

Već imate nalog? Prijavite se i slušajte

Besplatno, uz besplatnu registraciju. Knjigu čita glas generisan veštačkom inteligencijom; tekst prati čitanje.

Ugradi na svoj sajt

Za nastavnike i škole: nalepite kod na sajt ili blog.

Ilustracija korice je generisana veštačkom inteligencijom.

Izvor teksta: sr.wikisource.org · Delo je u javnom domenu.

Početak dela

Alfons Dode
Tartaren Taraskonac
Prevod: Milan Grol

Među lavovima

Alfons Dode

Tartaren Taraskonac

Prevod: Milan Grol

PRVI DEO

U Taraskonu

Baobabova bašta.

Prva moja poseta Tartarenu iz Taraskona ostala je u mome životu kao uspomena koja se ne zaboravlja; dvanaest je ili petnaest godina od toga, ali se ja bolje sećam no da je bilo juče.

Neustrašimi Tartaren stanovaše tada na ulasku u varoš, u trećoj kući s leve strane na putu avinjonskom. Lepa vilica taraskonska, s baštom pred kućom, balkonom pozadi, čistim belim zidovima, zelenim prorezanim kapcima na prozorima, i, pred samim vratnicama, čitavom povorkom malih Savojaca koji se skakućući igraju „škole” ili se pod prižeglim suncem izvalili na svojim sandučićima za obuću.

S polja kuća ne pokazivaše ništa.

Nikada čovek ne bi pomislio da je pred kućom jednoga junaka.

Ali kad se uđe, sto mu gromova!..

Od podruma pa do tavana, cela zgrada imađaše nečeg junačkog, čak i bašta!…

O, što se tiče bašte Tartarenove, nije ih bilo dve takve u

Evropi.

Nijednog

drveta

taraskonskog,

nijednog

cveta

francuskog; same egzotične biljke: američki bagreni, tikvine vreže, pamuk, kokus, brazilijanska manglovina, banani, palme, baobab, kaktus, marokanske smokve; čovek bi mislio da je u sred srednje Afrike, deset hiljada milja od Taraskona. Sve to, razume se, nije bilo prirodne veličine; tako palme kokusove ne behu veće od cvekle, a baobab (džin-drvo, ) mirno se širio u jednoj rezedinoj saksiji; ali svejedno! Za Taraskon, to već beše tako

Nastavak slušaj besplatno

Možda će vam se dopasti