Početak dela
Jakov Ignjatović
Trpen-spasen
Jakov Ignjatović
Trpen-spasen
PRVA KNjIGA
I
Maksa Svilokosić bio je berberin u Novom Sadu. Novi Sad — srpski Pariz. Tu imaš prostranu Bačku, koja ti sve za život donosi.
Tamo preko Dunava ubavi Srem, koji ti šiljer i nektar, malvasiju i šljivovicu daje. Pred tobom Petrovaradin, kapija sremska, — sremski
Gibraltar. Skopčaj s Dunavom kameničku baštu i promenadu, pa imaš bois de Boulogne. Tu imaš vladika, đenerala, građana, „pur gera", trgovaca, popova, majstora, advokata, paora, činovnika i bostandžija. Pa ko još nije čuo za novosadsku pijacu? Tu tek imaš svašta i jeftino; i to imaš sve u jednoj varoši, koja ne broji potpuno dvadeset hiljada žitelja. Al' svaki je Novosađnin i ponosit na svoju pijacu. Ako si u društvu ili na parobrodu sa kakvim Novosađaninom, a ti pazi da u razgovoru ne izrekneš da ima još gdegod takove pijace na svetu, jer će se na te sažaljivo osmehnuti; a nešto ima i pravo. Kako sravniš u tome drugo mesto sa Novim Sadom, praviš rđav utisak. Trgovaca ima toliko da kad bi svi trgovci u Jevropi izginuli, mogla bi se sva
Jevropa s njima nasaditi i nakalamiti. A bostandžije — ti divni sinovi novosadskih bašta — proslavili su ime novosadsko nadaleko.
U ovakoj varoši živeo je Maksa Svilokosić, no to još nije dosta.
Maksin otac i ded bili su Novosađani, i oboje imali su žene berberske kćeri, a Maksina gospođa Fema bila je opet kći čuvenog
Đure berbera. Tako je majstor Maksa bio čiste krvi, i Novosađanin i berberin, a to će mnogo reći.
Majstor Maksa imao je u Ćurčijskom sokaku kuću sa oficinom. Kad smo ga mi poznavali, već je bio oko pedeset godina, krupna velika ljudina, mrka, ali ipak lepa lica, brkove velike kao dve metlice, tako udešene kako je samo jednom berberu moguće. Ostalo lice uvek glatko obrijano. Ruvo uvek čisto i po modi, držanje ponosito; kakav je tek morao bili kao mlađi?
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
