Početak dela
Jakov Ignjatović
Čudan svet
Jakov Ignjatović
Čudan svet
I
— Sad ti je baš nezgodno seljakom biti! Porcija velika, gospoda sa sviju strana pritisla; ako se gde tužiš, nemaš pravo; ako u svetu nisi nikud pristao, — svud te za poslednjeg drže; još da nemaš berbe, da se napiješ i malo brigu rasteraš, ne znaš šta bi radio!
Tako se tužio seljak Sava Derentovljev u svom društvu posle berbe, pri čaši vina, baš uoči Lučindana.
I doista, Sava Derentovljev imao je u nečemu pravo. Svet jednako piše i govori o carevima, kraljevima, velikašima, o gospodi, a o seljaku ništa. I sami spisatelji pišu jednako o grofovima, baronima, gospođama, frajlama, a o seljaku i za seljaka ništa. A koliki je veliki živ svet u seljaku skriven! Koliko tuge i jada, radosti i veselja u seljačkom životu ima!
Selo B. dosta je veliko, ljudi gotovo sami seljaci. Ima i sveštenika; nekoliko grka, to jest trgujućih pravoslavnih Srbalja; pa onda nešto zanatlija: ima i jedan farbar, da se može suknja i kecelja u selu obojadisati; još i nekoliko Čivuta, koji uvek vunu za jevtine novce kupuju; pa onda još putujuće gospode varmeđaša, pogdekojih za poslom tumarajućih fiškala, a nataroš ne sme faliti.
Kuća Save Dereitovljeva nit je velika niti mala, no baš kao što treba. Dva pendžera sa sokaka, dve sobe i jedan vajat, i poveće guvno; podrum i štala po sebi se razume. U prvoj sobi dva kreveta, sanduk, dugačak sto, dve klupe, za vratima o klinu visi par čizama, još dosta nove, o Petrovu su kupljene. Po vajatu mlađi tumaraju; tu su tri četvorke i dve petorke čista vina, odjedared iz dva bureta vuku na cev, za sebe i za svoje društvo. U sobi, u pročelju, sedi Sava Derentovljev.
On je starešina, tako oko šeset godina, prosedih brkova, kosa poluseda, ali jaka, udovi zdravi, obraz pun pa crven, — onakav čovek, štono seljaci kažu, živ starac, krut sgarac, čvrst starac. Ostalo
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
