Roman „Jedna ženidba“ Jakova Ignjatovića prati Ljubu Čekmedžiju, mladog trgovca i šegrta u varošici O., kroz njegovo sazrevanje i trgovačke godine. To je priča o životu, radu i ženidbi u srpskoj varoši 19. veka. Vredi je slušati zbog živopisnog prikaza trgovačkog sveta, običaja i ljudskih odnosa.
Ljuba Čekmedžija bio je u varošici O. momak na glasu. Do njegove dvadesete godine slabo je što o njemu u varoškoj hronici zabeleženo.
Mati mu je ostala udovica, a Ljuba, prošavši kroz manje škole, postane šegrtom trgovačkim u jednom na glasu dućanu. Tu se on tako vladao da je svakom šegrtu za mustru služio. Gosa mu je bio veliki bogomoljac, a Ljuba, kad ga je shvatio, nije ni jedno jutrenje prenebregao. U dućanu bio je okreten, mušterije brzo je posluživao, ali je i doterao do toga da su sve varoške devojke u njegov dućan dolazile kad je kalfa postao. Kao šegrt, kada je poslat bio kakvoj mušteriji po dug, donde se nije kući vratio dok nije sve ili bar nešto od duga svom gospodaru poneo. Plakao je pred dužnikom dovde dok mu nije pružio novac sa: „Na, nek te đavo nosi!” Za vreme celog šegrtovanja samo je jedanput bio bijen, i to što je gospodarov
„auspruh” u podrumu kradom popio.
Posle dvogodišnjeg kalfovanja u svojoj varoši ostavi svog gospodara.
Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći. No, Ljuba je morao nešto i sveta probati. Služio je tri godine, u raznim varošima kod raznih trka. Služio je i takve grke koji su po triput bankrotirali, koji se na vašaru pod svojom firmom pokazati nisu smeli, ali opet ni sto advokata s njima nakraj ne bi izišli. Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao. Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života.
Zima, vrućina, žeđ — ništa to njega nije ženiralo; ne jedanput je na vašaru bivakirao i na vlažnom vremenu pod kolima spavao. Ali, kad se vašar započne, da vidiš Ljubu Čakmedžijića kako mušterije mami, kako mu slatko reči teku, mora čovek od njega što bilo kupiti. Vredi
Readnara
