Početak dela
Sprovod veoma svečan, koji je privlačio pažnju svih prolaznika, kretao se službeno i polako sve do ulice Grobljanske. Tu, od početka njenoga, prvo su nosioci krsta i koljiva, bez dogovora, ubrzali korake.
Za njima je, da bi održao odstojanje, požurio i sam nosač odličja. U istoj nameri, nosači venaca, kojih je bilo mnogo, nekoliko redova, takođe pođoše brže. Ocenivši da im poslednji red izmiče, vođe crnih kola, na kojima se sanduk od metala primetno truckao, snažno su trgli podbratke, dok je vozar, u isti mah, ošinuo konje, za čijim se ušima, lako i zlokobno, lelujale perjanice. Onda i ožalošćeni, iznemogli za kolima, i sami opružiše noge, jer zadnji točkovi, na koje behu usredsredili svu pažnju, ubrzaše obrtanje. Za njima učiniše, isto tako, i drugi, pa se to redom prenese sve do poljske baterije što je, iz počasti prema ratniku od zasluga, uveličavala ovaj, po broju pratilaca, neobičan sprovod. A od polovine Grobljanske ulice, i prilazeći groblju, povorka se tako ubrzano kretala, da su i ljudi i žene prosto potrčkivali, iz bojazni da ih ne sustigne ona snažna zaprega topova, od čijeg se treska ništa više nije čulo sve do groblja, i gde se ovoj uzbuni pridružilo i zvono sa grobljanske kapele, što je usred zaglušnoga treska, sa kojim se slivalo, podsećalo na izvestan zadihani i jezivi lavež.
Na ulazu, baš na samoj kapiji groblja, udovica najedanput izgubi svest i pade u nečije ruke, pa zabuna oko toga da je povrate uveliča još više sveopštu užurbanost i uzbunu. Pošto su je preneli u sobu grobljanske uprave, sprovod produži pravo ka iskopanom grobu. Nas dvojica, najbliži i najbolji drugovi čoveka koji je bio uzrok svega ovoga, nismo mogli tamo ni da pristupimo. Tada, pred grobom, pritisnutim sa svih strana svetinom, održaše mu govore oni sa kojima on nikakve osobite ni intimnije veze nije imao, pa kovčeg, pošto su ga zalemili, spustiše pomoću konopaca onamo gde mu je bilo namenjeno da ostane samo privremeno.
Uklanjajući se ćuteći, mi smo se, posle toga, uputili stazom koja vodi grobnici Vojvode Putnika. Bili smo sami. Ljubičasti sumrak uveliko je padao.
U hodu, uzimajući me prisno pod ruku, moj drug prekide ćutanje:
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
